Napraviti robota koji dobro leti već predstavlja veliki tehnički izazov. Napraviti uređaj koji može da leti, sleti na vodu, zaroni i nastavi kretanje ispod površine još je složenije, jer vazduh i voda zahtevaju gotovo suprotna konstrukciona rešenja.
Novi eksperimentalni robot pokušava da spoji oba načina kretanja. Njegova krila mogu da proizvode potisak u vazduhu, ali i da pomažu pri plivanju nakon ulaska u vodu.
Nautilus je 20. jula predstavio takozvani FAAV, robota sa mašućim krilima koji je osmišljen za kretanje kroz vazduh i vodu. Takve letelice mogle bi jednog dana da se koriste za praćenje životinja, pregled obale, potragu i istraživanje teško dostupnih područja.
Najveći problem nalazi se u gustini sredine. Voda je mnogo gušća od vazduha, pa krilo koje je dovoljno lagano za efikasan let mora istovremeno da izdrži znatno veći otpor tokom plivanja.
Ulazak u vodu dodatno opterećuje konstrukciju. Prebrz udar može da ošteti krila ili elektroniku, dok prespor prilaz može otežati precizno sletanje.
Inženjeri zato moraju da usklade oblik tela, materijale, raspored težine i način pomeranja krila. Elektronika i baterije moraju biti zaštićene od vode, ali uređaj ne sme postati toliko težak da više ne može da poleti.
Priroda već nudi životinje koje prelaze granicu između vazduha i vode. Morske ptice rone nakon leta, leteće ribe izlaze iz vode, a insekti mogu da koriste površinski napon. Ipak, kopiranje njihovih sposobnosti nije jednostavno jer svaki organizam ima složen sistem mišića, zglobova i instinktivnih reakcija.
Robot sa dvostrukom sposobnošću mogao bi da smanji potrebu za korišćenjem odvojenog drona i podvodnog vozila. Jedan uređaj mogao bi da preleti veliku udaljenost, pronađe tačku interesa i zatim nastavi istraživanje ispod površine.
Tehnologija još nije spremna za svakodnevnu upotrebu, ali pokazuje koliko se granice robotike pomeraju. Budući istraživački dronovi možda neće pripadati samo nebu ili moru – moći će da koriste oba prostora tokom iste misije.
S.B.
