Nakon rekordnih vrućina koje su obeležile kraj juna, vremenske prilike u Srbiji privremeno su se stabilizovale. Iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) poručuju da će do sredine jula temperature biti u okvirima proseka za ovo doba godine, ali da će potom uslediti novi toplotni talas.
Prva polovina jula donosi znatno prijatnije vremenske prilike u odnosu na ekstremne vrućine koje su zahvatile Srbiju krajem juna. Prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), maksimalne dnevne temperature narednih dana kretaće se između 28 i 32 stepena Celzijusa.
Pomoćnik direktora RHMZ-a Goran Mihajlović izjavio je da se sredinom meseca očekuje novo otopljenje, ali da ono neće biti toliko izraženo kao prethodni toplotni talas, tokom kojeg su u pojedinim delovima Srbije izmerene temperature više od 40 stepeni.
Kako je objasnio, padavine koje su početkom jula zahvatile veći deo zemlje bile su od velikog značaja, posebno za poljoprivredu, iako nisu bile ravnomerno raspoređene. Na većini mernih stanica zabeleženo je između 40 i 50 milimetara kiše, što odgovara višegodišnjem proseku za ovaj period.
Ipak, Mihajlović upozorava da količina padavina nije jedini pokazatelj klimatskih prilika. Mnogo je važniji njihov raspored, jer velike količine kiše koje padnu u jednom ili dva dana, nakon čega usledi dug period bez padavina, predstavljaju nepovoljan scenario za poljoprivredu, vodne resurse i ekosisteme.
Govoreći o dugoročnim klimatskim trendovima, Mihajlović ocenjuje da će 2026. godina gotovo izvesno biti među deset najtoplijih godina od početka meteoroloških merenja u Srbiji.
Prema klimatskim projekcijama, ukoliko se nastavi sadašnji tempo globalnog zagrevanja, Srbiju u budućnosti očekuju sve toplija leta, sa maksimalnim temperaturama koje će sve češće prelaziti 40 stepeni Celzijusa.
Istovremeno, očekuje se da ukupna godišnja količina padavina neće značajno opasti, ali će njihov raspored biti sve nepovoljniji, sa dužim sušnim periodima i intenzivnim pljuskovima u kratkom vremenskom intervalu.
Mihajlović ističe da je zbog klimatskih promena neophodno prilagođavanje na nivou države i lokalnih zajednica. Podseća da je Srbija pre dve godine usvojila Akcioni plan prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji predviđa mere za zaštitu poljoprivrede, privrede i stanovništva od sve učestalijih ekstremnih vremenskih pojava.
Poseban značaj, kako navodi, ima sistem ranog upozoravanja RHMZ-a, koji omogućava pravovremeno informisanje građana i nadležnih službi o opasnim meteorološkim pojavama.
Podsetio je i da je apsolutni temperaturni rekord u Srbiji izmeren 24. jula 2007. godine u Smederevskoj Palanci, kada je zabeleženo čak 44,9 stepeni Celzijusa, što je i dalje najviša zvanično registrovana temperatura u zemlji.
Foto: NSR/M. T.
