Jadransko more ušlo je u leto sa rekordno visokim temperaturama, potvrđujući dugoročni trend ubrzanog zagrevanja Mediterana. Hrvatski okeanograf Mirko Orlić upozorava da se prirodni ciklus mora menja, dok stručnjaci procenjuju da bi ovakvi ekstremi mogli postati uobičajena pojava usled klimatskih promena.
Rekordno visoke temperature Jadranskog mora izmerene već tokom juna predstavljaju jedan od najupečatljivijih pokazatelja ubrzanog zagrevanja Mediterana i sve izraženijih klimatskih promena koje poslednjih godina pogađaju južnu Evropu.
Prema rečima hrvatskog okeanografa Mirka Orlića, ono što je nekada bio vrhunac letnjeg zagrevanja mora danas se događa gotovo dva meseca ranije.
Dok su sedamdesetih godina prošlog veka maksimalne temperature Jadrana u avgustu dostizale oko 25 stepeni Celzijusa, poslednjih godina letnji maksimumi redovno prelaze 27 stepeni, a ove godine takve vrednosti registrovane su već u junu.
Naučnici smatraju da je reč o posledici kombinacije dugoročnog zagrevanja Sredozemnog mora i sve češćih intenzivnih toplotnih talasa koji zahvataju južnu Evropu.
Takvi vremenski uslovi omogućavaju da se more zagreva mnogo ranije nego prethodnih decenija, pa svaki novi toplotni talas dodatno povećava temperaturu površinskog sloja mora.
Sredozemno more ove godine oborilo je i sopstveni junski rekord sa prosečnom temperaturom od 24,3 stepena Celzijusa, čime je nadmašilo rekorde iz 2023. i 2025. godine.
Iako se globalno zagrevanje često dovodi u vezu sa klimatskim fenomenom El Ninjo, Orlić naglašava da na Jadran znatno veći uticaj imaju regionalni atmosferski procesi, raspored vazdušnih masa nad Evropom i dugoročno povećanje temperature Mediterana.
Posledice su već vidljive širom Jadrana.
Sve češće se registruje pojava tropskih i invazivnih vrsta riba, promena sastava morskih organizama, masovna uginuća pojedinih školjki i drugih organizama, dok naučnici upozoravaju da će zagrevanje mora dodatno povećati rizik od cvetanja algi i narušavanja osetljivih morskih ekosistema.
Osim ekoloških posledica, stručnjaci ukazuju i na moguće ekonomske efekte. Promene u morskom ekosistemu mogu uticati na ribarstvo i akvakulturu, dok ekstremno toplo more povećava izazove za turistički sektor, naročito u priobalnim područjima čija ekonomija u velikoj meri zavisi od očuvanja kvaliteta morske sredine.
Prema procenama meteorologa, ukoliko se nastave dugi periodi bez značajnijih padavina i osveženja, Jadransko more bi tokom jula i avgusta moglo dostići temperature kakve do sada nisu zabeležene, potvrđujući da klimatske promene postaju jedan od najvećih izazova za čitav mediteranski region.
Foto: NSR/M. T.
