Dugotrajna suša i ekstremno visoke temperature dovele su do rekordno niskih vodostaja najvećih evropskih reka, zbog čega su plovidba i transport robe na Dunavu i Rajni ozbiljno otežani, upozoravaju evropske institucije i stručnjaci za vodni saobraćaj.
Najkritičnija situacija je na Dunavu, jednoj od najvažnijih evropskih saobraćajnih arterija koja povezuje deset zemalja i predstavlja ključni pravac za transport nafte, žitarica, rude i drugih sirovina. Vodostaj je na pojedinim deonicama dostigao istorijski minimum za ovo doba godine, što primorava brodare da značajno smanje količinu tereta kako bi bezbedno plovili.
U Budimpešti je izmeren vodostaj od svega 27 centimetara, što je šest centimetara ispod dosadašnjeg negativnog rekorda iz 2018. godine. Stručnjaci pojašnjavaju da ovaj podatak ne predstavlja stvarnu dubinu reke, već nivo vode u odnosu na referentnu mernu tačku, ali upozoravaju da na pojedinim kritičnim deonicama više nije obezbeđen minimalni gaz od 2,7 metara, neophodan za bezbednu plovidbu većih plovila.
Posledice su već vidljive u Mađarskoj, gde je kompanija MAHART PassNave privremeno obustavila većinu trajektnih linija između Budimpešte i okolnih gradova. Istovremeno, više turističkih kruzera bilo je prinuđeno da pristane u Komaromu, dok su putnici poslednjih devedesetak kilometara do mađarske prestonice nastavili autobusima.
Prema podacima mađarskog Ministarstva saobraćaja i investicija, oko 15 hotelskih brodova ostalo je blokirano na mađarskom delu Dunava, dok je veliki broj teretnih plovila privremeno obustavio saobraćaj. Brodovi koji i dalje plove primorani su da prevoze znatno manje količine robe, što povećava troškove transporta i usporava isporuke.
Problemi nisu ograničeni samo na Dunav. I na Rajni, drugoj najvažnijoj evropskoj plovnoj ruti, vodostaj je poslednjih sedmica naglo opao. Na mernoj stanici Kaub, jednom od ključnih mesta za rečni transport u Nemačkoj, nivo vode približio se rekordno niskim vrednostima, zbog čega barže više ne mogu da plove sa punim teretom. To direktno utiče na transport železne rude, uglja, žitarica, hemijskih proizvoda i nafte, povećavajući logističke troškove širom Evrope.
Nemačke vlasti ocenjuju da bi posledice ipak mogle biti manje nego tokom sušnih godina 2018. i 2022, budući da su brodarske kompanije u međuvremenu modernizovale flotu i u većoj meri koriste plovila sa plićim gazom.
Niske vode počinju da utiču i na energetski sektor. U Rumuniji je jedan od dva aktivna reaktora nuklearne elektrane Černavoda privremeno isključen zbog nedovoljne količine vode potrebne za hlađenje sistema, što dodatno potvrđuje da klimatski ekstremi sve snažnije utiču na evropsku energetsku infrastrukturu.
Analitičari upozoravaju da bi nastavak sušnog perioda mogao dodatno povećati troškove transporta i snabdevanja, posebno u sektorima energetike, poljoprivrede i industrije, dok meteorološke prognoze za sada ne najavljuju značajnije padavine koje bi mogle da poprave hidrološku situaciju u centralnoj Evropi.
