Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da u drugoj polovini avgusta započne lečenje ruskom personalizovanom terapijom protiv raka u Moskvi, izjavio je profesor dr Vladimir Jakovljević sa Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, ističući da su u završnoj fazi pripreme za početak ovog inovativnog vida lečenja.
Kako je rekao u intervjuu za Politiku, zajedno sa profesorom Sergejem Boljevićem, koji koordinira ruski tim za prijem pacijenata iz Srbije i regiona, proteklih meseci radio je na rešavanju administrativnih i proceduralnih pitanja koja su prethodila odlasku pacijentkinje na terapiju.
Terapija prilagođena svakom pacijentu
Za razliku od klasičnih onkoloških terapija, personalizovana mRNA terapija izrađuje se posebno za svakog pacijenta. Proces počinje genetskom analizom tumorskog tkiva, nakon čega se, uz pomoć savremenih bioinformatičkih metoda i veštačke inteligencije, identifikuju specifične mutacije karakteristične za određeni tumor. Na osnovu tih podataka priprema se individualizovana terapija čiji je cilj da podstakne imuni sistem da prepozna i napadne ćelije raka.
Prema rečima Jakovljevića, upravo ovakav pristup predstavlja pravac u kojem se razvija savremena onkologija, jer omogućava da se lečenje prilagodi biološkim karakteristikama svakog pojedinačnog pacijenta. Ipak, upozorava da je reč o veoma složenoj i tehnološki zahtevnoj proceduri koja će u početku biti dostupna ograničenom broju obolelih.
Velika očekivanja, ali i oprez
Profesor Jakovljević istakao je da veruje u naučnu osnovu ove terapije, ali da je neophodno sačekati prve rezultate lečenja.
„Ona ima ozbiljno naučno utemeljenje i veliki potencijal, ali kao i svaka nova terapija, mora da prođe vreme kako bi se pokazali njeni stvarni dometi u kliničkoj praksi“, rekao je on.
Stručnjaci podsećaju da ovakve personalizovane terapije ne predstavljaju univerzalni lek za sve vrste malignih bolesti, već se razvijaju za tačno određene tipove tumora i za svakog pacijenta pojedinačno.
Saradnja Srbije i Rusije u oblasti biomedicine
Saradnja srpskih i ruskih stručnjaka na ovom projektu traje više od godinu dana, a u nju su uključene vodeće ruske medicinske ustanove, među kojima su Institut „Gamaleja“ i Nacionalni medicinski istraživački centar za onkologiju „Herzen“. U projekat su uključeni i stručnjaci iz Srbije, koji učestvuju u odabiru kandidata i koordinaciji lečenja.
Jakovljević je ranije ocenio da je značajno i to što je Institut „Torlak“ uključen u međunarodnu mrežu ustanova koje razvijaju mRNA tehnologije, što bi u budućnosti moglo da otvori mogućnost da se ovakve terapije jednog dana proizvode i u Srbiji.
Potrebni dodatni klinički dokazi
Iako su očekivanja velika, onkolozi naglašavaju da je za širu primenu personalizovanih mRNA terapija potrebno prikupiti više kliničkih podataka koji će potvrditi njihovu bezbednost i efikasnost kod većeg broja pacijenata. Zbog toga stručna javnost pozdravlja razvoj ove tehnologije, ali istovremeno ističe da je neophodno zadržati oprez dok se ne objave rezultati dugoročnih kliničkih praćenja.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/raker/ilustracija
