Pobjeda koja ne donosi mir već otvara nova teška pitanja – Partizan je rezultatski nadigrao Mačvu u Šapcu sa 3:1, ali je viđena predstava na terenu pokazala da je Parni valjak daleko od željene forme i stabilnosti.
Atmosfera kakva se ređe viđa u domaćem šampionatu, sa punim tribinama obojenim u crveno-crno i navijačima koji prkosno bodre klub iz svog grada, bila je idealan ambijent za pravi prvenstveni okršaj. Partizan je ušao u meč sa promenjenim sastavom i preko Ibrahima Zubairua stigao do ranog kapitala, ali umesto rane rutine, gledaoci su prisustvovali meču prepunom tenzije i nervoze. Crno-beli su olako prepustili kontrolu sredine terena, dozvolivši protivniku da konstantno ugrožava nesigurnog Krunića iz daljine.
Nastavak je doneo pravi rolerkoster. Isključenje Boška Vraštanovića trebalo je da olakša posao timu iz Humske, ali je umesto toga Mačva sa igračem manje izjednačila preko Vidakova i dovela utakmicu na ivicu potpunog preokreta. Pritisak Partizana urodio je plodom tek pred sam kraj meča, kada su individualni kvalitet i svežina rezervista presudili u korist gostiju. Golovi Dembe Seka i Čake Traorea doneli su olakšanje na klupi Saše Ilića, ali su dešavanja nakon toga – pre svega crveni karton Seka i povreda Vukotića – ostavila gorak utisak. Partizan iz Šapca nosi bodove, ali i goruću spoznaju da bez jasnog plana i hitnih pojačanja nastavak sezone nosi ogromne rizike.
M.M.
