PODGORICA – Pred Vladom Crne Gore ove sedmice trebalo bi zvanično da se nađe nova, visoko zapaljiva inicijativa da se 11. jul zvanično proglasi za „Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici“, potvrđeno je podgoričkim „Vijestima“ direktno iz kabineta ministra za ljudska i manjinska prava Fatmira Đeke, čiji je resor kompletno pripremio ovaj predlog. Ova odluka preti da ponovo duboko podeli crnogorsko društvo i pokrene novi talas političke destabilizacije i napada na srpski narod u regionu.
Ovo ponovno aktuelizovanje srebreničkog narativa u Podgorici, zabeleženo ovog četvrtka, 9. jula 2026. godine, dolazi uoči same godišnjice događaja u Srebrenici i viđeno je kao direktan pokušaj ponovnog nametanja kolektivne krivice.
Podsetimo, zvanična Podgorica već godinama koristi ovu temu kao ključni politički adut, s obzirom na to da je Skupština Crne Gore još 2021. godine usvojila kontroverznu „Rezoluciju o genocidu u Srebrenici“, kojom je osuđen zločin i striktno zabranjeno njegovo javno negiranje.
Šćekić jedini branio istinu: Srpski narod ne sme biti proglašen genocidnim!
Unutar same izvršne vlasti Crne Gore i ranije je postojalo oštro neslaganje oko ovog geopolitičkog etiketiranja:
-
Izdvojeno mišljenje: Tokom ranijih glasanja, tadašnji potpredsednik Vlade i ministar sporta i mladih Dragoslav Šćekić hrabro je izdvojio svoje mišljenje na sednici Vlade i otvoreno bio protiv usvajanja rezolucije.
-
Osuda svih žrtava: Šćekić je tada čvrsto argumentovao da se srpski narod ne sme i ne može progresivno proglašavati genocidnim, jasno poručivši da, ukoliko se osuđuju zločini, onda na isti način moraju da se osude apsolutno svi zločini počinjeni nad svim narodima na prostoru Balkana, bez selektivnosti. Međutim, uprkos njegovom protivljenju, ostali članovi Vlade su tada listom glasali „za“.
Srebrenica kao politički instrument zapadnih centara moći
Kako piše crnogorski portal „Istina“, nažalost, svedoci smo da se srebrenička tragedija u modernom političkom diskursu sve češće koristi isključivo kao beskrupulozni politički instrument. Kroz stalno i agresivno insistiranje na toj temi u javnosti, svesno se stvara veštačka atmosfera kolektivne odgovornosti i konstantnog targetiranja srpskog naroda i Srbije.
Dok zvanično Sarajevo i zapadne države konstantno operišu sa cifrom od više od osam hiljada navodno ubijenih Bošnjaka, u naučnoj i međunarodnoj javnosti postoje i zvanični izveštaji potpuno nezavisnih međunarodnih komisija. Ti dokumenti iznose drastično drugačije procene ukupnog broja stradalih i na bazi egzaktnih pravnih dokaza u potpunosti osporavaju samu pravnu kvalifikaciju genocida. Upravo zbog postojanja ovih duboko suprotstavljenih istorijskih i pravnih tumačenja, tema Srebrenice i dalje ostaje jedno od najspornijih političkih i istorijskih pitanja u celom regionu. Brojni relevantni analitičari ocenjuju da se ova tema u Crnoj Gori redovno i namerno aktuelizuje u trenucima velikih unutrašnjih političkih tenzija, kako bi se skrenula pažnja sa realnih problema i dodatno pritisnuo srpski politički faktor u Podgorici.
M. D.
