Tanka je linija između besmrtnosti i ponora u modernom fudbalu, a to je na svojoj koži večeras osetio Enco Fernandez, koji je od statusa argentinskog heroja stigao do epiteta istorijskog tragičara finala Svetskog prvenstva.
Svi pamtimo sredu i Encove suze radosnice nakon evrogola koji je slomio Engleze i trasirao Argentini put do velikog finala. Činilo se da je to Mundijal koji će definisati njegovu karijeru. Međutim, sudbina je htela da ga definiše detalj iz trećeg minuta sudijske nadoknade meča sa Španijom. Start nad Pauom Kubarsijem ući će u anale mundijalskih grubosti. Let mladog španskog štopera bio je zastrašujući za gledanje. Enco je naleteo otvorenog đona, podigao rivala u vazduh i naterao ga na bolnu vazdušnu piruetu pre teškog prizemljenja. Gledaoci su ostali u šoku, a stariji ljubitelji fudbala odmah su se prisetili horor starta Josipa Šimunića nad Miralemom Sulejmanijem iz 2013. godine. Iako Fernandez verovatno nije imao nameru da povredi kolegu, intenzitet i neopreznost bili su apsolutno nedopustivi za meč ovog nivoa.
Gaučosi su opkolili slovenačkog sudiju Slavka Vinčića, pokušavajući da izmole milost, ali arbitar je bio neumoljiv. Enco Fernandez je poslat na hlađenje, upisavši se na neslavnu listu grešnika koji su dobili crveni karton u finalima Svetskih prvenstava, što se nije dogodilo još od Južne Afrike 2010. godine i Džona Hejtinge. Besbesmislenost ovog isključenja još je veća kada se zna da je prvi žuti karton dobio samo jedanaest minuta ranije zbog detinjaste reakcije i prigovora na odluku sudije. Španija je odmah pokušala da iskoristi situaciju, a mreža Argentine se zatresla već u uvodnim minutima produžetaka nakon udarca Nika Vilijamsa. Ipak, pravda je ovog puta bila na strani Argentine – VAR je poništio gol jer je Mikel Merino prethodno nepropisno zaustavio Otamendija. Argentina je preživela prvu opomenu pred isključenje, ali je pred njima ostao paklen zadatak sa desetoricom ratnika na terenu.
M.M.
