BEOGRAD – Sve dok traje postupak izglasavanja nepoverenja vladi u parlamentu, Narodna skupština Republike Srbije se ne može raspustiti, niti se u zemlji mogu raspisati vanredni parlamentarni izbori, izjavio je danas predsednik Ustavnog suda prof. dr Vladan Petrov. Gostujući na televiziji Tanjug, ugledni profesor ustavnog prava je precizno analizirao trenutne pravne smetnje i scenarije koji bi mogli da uslede na domaćoj političkoj sceni, stavljajući u fokus legalnost, legitimitet i potencijalne rokove za održavanje izbora.
Ova izjava dolazi u trenutku kada javnost spekuliše o terminima spajanja parlamentarnih i predsedničkih izbora, dok opozicioni predlog o nepoverenju vladi mesecima stoji kao formalno-pravna barikada za raspuštanje parlamenta.
Petrov je podsetio da u ovom trenutku u parlamentarnoj proceduri zvanično postoji podnet predlog za izglasavanje nepoverenja vladi.
„Taj predlog je davno podnet, ali nekako ta sednica nikako da se održi. Po Ustavu stoji izričito – dokle god traje postupak, odnosno ukoliko je pokrenut postupak za izglasavanje nepoverenja vladi, ne može se raspustiti Narodna skupština i raspisati prevremeni parlamentarni izbori. Drugim rečima, u ovoj situaciji koja sledi, moraće da se otkloni ta smetnja“, jasan je predsednik Ustavnog suda.
Dve opcije u Skupštini i ključni treći scenario: Ostavka premijera
Kako je pojasnio profesor Petrov, ova formalna pravna blokada može se razrešiti na nekoliko načina, zavisno od političke volje aktera:
-
Glasanje o poverenju: Prva mogućnost je zakazivanje sednice na kojoj bi se raspravljalo i glasalo o nepoverenju Vladi. Ukoliko vlada dobije podršku većine poslanika, predlog otpada i smetnja za raspuštanje parlamenta je uklonjena.
-
Izglasavanje nepoverenja: Druga mogućnost jeste da se vladi izglasa nepoverenje, što je, prema oceni Petrova, u trenutnom odnosu snaga malo verovatno.
-
Ostavka predsednika Vlade: Treća opcija, koja pokreće potpuno nove ustavne rokove, jeste da sam premijer odluči da podnese ostavku. Od momenta kada se ostavka konstatuje u parlamentu, počinje da teče rok od tačno 30 dana za formiranje nove vlade.
Vučić kao premijer? Legalno i legitimno, ali…
Predsednik Ustavnog suda se posebno osvrnuo na spekulacije koje su se pojavile u javnosti, a tiču se uloge aktuelnog šefa države u potencijalnom restrukturiranju izvršne vlasti pre novih izbora.
-
Ustavna mogućnost: Petrov naglašava da postoji legalna i legitimna ustavno-pravna opcija po kojoj bi Aleksandar Vučić mogao da postane premijer u okviru postojećeg skupštinskog saziva ukoliko aktuelni premijer podnese ostavku.
-
Pitanje legitimiteta: „To je ona situacija koju su neki spominjali ne shvatajući suštinski politički državotvorni habitus Aleksandra Vučića. Ta opcija jeste legalna, ali ne toliko legitimna za samog Vučića. Zato što bi on onda po Ustavu postao premijer vlade koja jeste dobila mandat od Skupštine, ali to nije ona vlada koja je direktno proizišla iz parlamentarnih izbora“, ocenio je profesor.
Šta se dešava ako predsednik Republike podnese ostavku?
Govoreći o ustavnom uređenju u slučaju potencijalne ostavke predsednika Republike, Petrov je precizirao da Zakon o predsedniku eksplicitno nalaže da od momenta kada pismena ostavka stigne u Narodnu skupštinu počinje da teče rok od tačno tri meseca (ne 90 dana, već tri kalendarska meseca) u kojem je neophodno organizovati, sprovesti predsedničke izbore i izabrati novog šefa države.
Ukoliko bi predsednik prethodno, na predlog vlade, raspustio parlament, funkciju vršioca dužnosti predsednika države obavljao bi predsednik tog raspuštenog parlamenta, jer ustavni kontinuitet nalaže obavljanje neodložnih državnih poslova – što organizacija predsedničkih izbora svakako jeste. Zaključujući analizu, Petrov je ukazao da se zbog komplikovanih ustavnih čvorova u Srbiji lako može desiti da predstojeći parlamentarni i predsednički izbori ne budu održani istovremeno.
M. D.
