Ministar je ocenio da su uslovi za pšenicu ove godine povoljni, uz veće zasejane površine i stabilan prosečni rod.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je od početka godine za poljoprivredu isplaćeno 70,4 milijarde dinara, što predstavlja, kako je naveo, skoro 50 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
On je ocenio da su ovogodišnji prinosi pšenice „izvanredni“, uz prosečan rod koji se kreće oko šest tona po hektaru, što je, prema njegovim rečima, na nivou prošlogodišnjeg dobrog rezultata.
Glamočić je naveo da se u pojedinim slučajevima beleže niži prinosi od 3,5 do 4 tone po hektaru, pre svega u delovima Banata, ali i znatno viši prinosi koji dostižu i do 10, 11 pa čak i 12 tona, što ukazuje na veliku varijabilnost u proizvodnji.
Kako je objasnio, veće površine pod pšenicom ove godine rezultat su njene veće otpornosti na sušu u poređenju sa kukuruzom, što je umanjilo rizike u proizvodnji.
Govoreći o formiranju cena na tržištu, ministar je istakao da cene poljoprivrednih proizvoda poput pšenice, kukuruza, soje i suncokreta ne određuje država, već globalno tržište i veliki proizvođači i izvoznici, uključujući SAD, Rusiju i zemlje Južne Amerike.
On je dodao da je trenutna cena pšenice na berzi oko 20 dinara po kilogramu, a da je ključ za veću konkurentnost u primeni savremenih agrotehničkih mera i povećanju prinosa.
Glamočić je istakao da država izdvaja značajan deo budžeta za poljoprivredu, navodeći da Srbija izdvaja oko 7,2 odsto budžeta, što je, prema njegovim rečima, više nego u većini zemalja regiona.
Međutim, ministar je ocenio da sredstva nisu dovoljno usmerena ka najprofitabilnijim granama, poput voćarstva, povrtarstva i stočarstva, i najavio moguće promene u sistemu subvencija.
„Ako proizvodite pšenicu i kukuruz, prihodi su ograničeni, dok u intenzivnim kulturama poput povrtarstva i voćarstva mogu dostići i višestruko veće iznose. Zato moramo da se usmerimo ka proizvodnji koja donosi veću vrednost“, poručio je Glamočić.
Prema njegovim rečima, cilj je da se podsticaji u narednom periodu više usmere ka intenzivnim proizvodnjama, kako bi se povećala profitabilnost i dugoročna održivost domaće poljoprivrede.
M. T.
Foto: TANJUG/NENAD MIHAJLOVIĆ
