Utakmica koja nudi priliku za ulazak u večnost – Železničar iz Pančeva na gostovanju moćnoj Bragi traži prolaz u treće kolo kvalifikacija za Ligu konferencija, suprostavljajući se ne samo favorit na papiru, već i surovoj istoriji srpskog klupskog fudbala.
Prikazana igra u prvom odmeravanju snaga dala je navijačima u Pančevu razlog za ponos, ali minimalni zaostatak pred okršaj u Portugalu stavlja Železničar pred taktički i psihološki zid. Pogled na istorijske arhive od raspada bivše države otkriva poražavajuću činjenicu: srpski predstavnici su u evropskim kvalifikacijama izuzetno retko uspevali da prođu dalje posle poraza u prvom meču, a kada bi taj poraz bio pretrpljen na domaćem bunjištu – podvig je bio ravan naučnoj fantastici. Veliki preokreti Crvene zvezde protiv Krasnodara i Dinamo Tbilisija, ili Partizanovi protiv Tromsea i Sabaha, građeni su na temeljima vrele atmosfere beogradskih stadiona.
Jedini izuzetak van Beograda napravio je Sartid 2002. godine protiv Bangor Sitija, ali takođe posle poraza na gostovanju. Jedini pravi uzor koji Pančevci mogu imati jeste čuvena Mateusova noć u Njukaslu iz avgusta 2003. godine. Partizan je tada, baš kao i Želja danas, imao minimalan minus iz prve utakmice kod kuće, da bi golom Ivice Ilieva i hladnokrvnošću u penal-seriji šokirao Ostrvo i otišao u Ligu šampiona. Vojvodina je davne 1997. u Stavangeru bila blizu reprize protiv Vikinga, ali su je jedanaesterci zaustavili na korak od sna. Pred Pančevcima je planina zvana Braga, ali i najlepša moguća fudbalska pozornica – jer upravo na mestima poput „Kamenoloma“ gubljenje nade nije opcija, a sticanje statusa klupske legende postaje stvarna mogućnost.
M.M.
