TEHERAN – Treći dan sahrane ubijenog vrhovnog vođe Irana Alija Hamneija pretvorio se u masovnu demonstraciju moći i najavu žestokog vojnog odgovora Islamske Republike. Širom Teherana, a posebno unutar i oko Velike molitvene dvorane Mosala, zavijorile su se brojne crvene zastave i barjaci, koji u šiitskoj religijskoj tradiciji nose izuzetno tešku simboliku i predstavljaju zvaničan, javan poziv na nemilosrdnu osvetu za prolivenu krv ubijenog lidera.
Ovi dramatični prizori iz srca Irana, zabeleženi ovog ponedeljka, 6. jula 2026. godine, gurnuli su Bliski istok na samu ivicu potpunog regionalnog rata, dok svetske sile sa strepnjom iščekuju reakciju Teherana.
Novinske agencije prenose da prisustvo crvenih barjaka u šiitskom svetu nikada nije dekorativno, već predstavlja proglašenje stanja neizbežne odmazde koja se neće zaustaviti dok krivci ne budu kažnjeni.
Slogani koji lede krv u žilama: Povezivanje Hamneija sa korenima šiizma
Na crvenim platnima koja dominiraju nad stotinama hiljada okupljenih vernika i vojnika, jasno su uočljivi ratnički slogani koji imaju duboko istorijsko utemeljenje:
-
Tradicionalni poklič: Istaknut je natpis „O, osvetnici Huseina“, istorijski poziv koji vekovima okuplja šiitske borce u odbrani vere i svetih mesta.
-
Novoskovana poruka: Pored istorijskog, Iranci su istakli i potpuno novi slogan „O, osvetnici Hamneija“, čime su ubijenog vrhovnog vođu direktno uzdigli na nivo religijskog mučenika čija smrt zahteva hitnu vojnu reakciju.
Sećanje na Kerbelu kao pogonsko gorivo za novi rat
Za milione šiita širom sveta, crvena zastava ima samo jedno značenje – nepravdu koja mora biti ispravljena mačem.
Poklič „O, osvetnici Huseina“ kroz istoriju je bio ključni pokretač šiitskog otpora. On direktno referiše na imama Huseina, unuka proroka Muhameda, čije je mučeničko ubistvo u bici kod Kerbele 680. godine postalo temeljni događaj šiitskog identiteta i simbol večne borbe protiv ugnjetavanja i tiranije. Prilagođavanje ovog svetog pokliča i umetanje Hamneijevog imena među šiitskim teolozima i vojnim analitičarima tumači se kao najviši mogući stepen mobilizacije. To više nije politička pretnja zvaničnog Teherana, već verska obaveza celokupne „Osovine otpora“ da krene u direktan napad na izvršioce i nalogodavce ovog atentata koji je promenio tok moderne istorije.
M. D.
