Dugotrajan period visokih temperatura i izuzetno nizak vodostaj Dunava značajno su uticali na kvalitet vode na novosadskom kupalištu Štrand, zbog čega stručnjaci apeluju na građane da budu oprezni prilikom kupanja, ali i šetnje po delovima rečnog dna koji su ostali suvi nakon povlačenja reke.
Prema rečima prof. dr Sanje Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine, kvalitet površinske vode, koji je na početku kupališne sezone bio ocenjen drugom ili trećom klasom, sada na većem delu Štranda prelazi u četvrtu klasu, što predstavlja posledicu ekstremno niskog vodostaja i visokih temperatura vode, piše RTV.
Institut za javno zdravlje Vojvodine, u skladu sa ugovorom sa Gradskom upravom za zaštitu životne sredine, svakodnevno kontroliše kvalitet vode na Štrandu, dok se jednom nedeljno uzorci uzimaju i na Oficircu, Bećarcu, Šodrošu, plaži kod Futoga i Begečkoj jami. Rezultati analiza redovno se dostavljaju nadležnim institucijama i objavljuju na oglasnoj tabli kupališta.
Visoka temperatura vode pogoduje razvoju algi
Kako objašnjava prof. dr Bijelović, temperatura Dunava na pojedinim mestima dostiže i 25 stepeni Celzijusa, što pogoduje ubrzanom razvoju algi i povećanju količine organskih materija u vodi.
Istovremeno, usled smanjenog protoka menja se koncentracija rastvorenog kiseonika, što dodatno utiče na pogoršanje kvaliteta vode.
Prema dosadašnjim analizama, broj mikroorganizama i dalje se kreće u dozvoljenim granicama, ali su i dalje prisutni indikatori koji ukazuju na povremeno sveže fekalno zagađenje, što je karakteristično za velike rečne tokove tokom letnjih meseci i niskog vodostaja.
Sa hemijskog aspekta stanje je uglavnom stabilno, dok se povremena odstupanja beleže na Begečkoj jami zbog gotovo neprotočne vode.
Poseban oprez zbog isušenog rečnog dna
Nizak vodostaj otkrio je velike površine rečnog sedimenta koje su postale mesto za šetnju i rekreaciju, ali stručnjaci upozoravaju da upravo na tim površinama postoji povećana koncentracija sitnih čestica mulja, prašine i mikroplastike.
Zbog toga građanima preporučuju da nakon boravka na isušenom rečnom dnu:
operu noge i ruke odmah po izlasku,
istuširaju se čistom vodom nakon kupanja,
operu kosu ukoliko su boravili na sedimentu,
ne unose prašinu sa rečnog dna u zatvoren prostor putem obuće ili odeće.
Posebno se savetuje da se deca ne igraju u osušenom mulju, jer su upravo ona najosetljivija na moguće mikrobiološke i hemijske zagađivače.
Stručnjaci preporučuju da se izbegava konzumiranje ribe
Institut je skrenuo pažnju i na činjenicu da je u Dunavu prisutna značajna količina mikroplastike, zbog čega građani treba da vode računa o očuvanju reke i da otpad ne odlažu u vodotok ili na obalu.
Takođe je preporučeno da se u ovom periodu izbegava konzumiranje ribe ulovljene u Dunavu, posebno ukoliko nije prošla odgovarajuću veterinarsku kontrolu.
Apel za racionalnu potrošnju vode
Pored upozorenja koja se odnose na Dunav, stručnjaci ukazuju i na posledice dugotrajnog sušnog perioda po podzemne vode, koje predstavljaju osnovni izvor vodosnabdevanja Novog Sada.
Građani se pozivaju da pijaću vodu iz gradskog vodovoda koriste odgovorno i da je ne troše za aktivnosti poput zalivanja travnjaka, bašti, pranja automobila, trotoara ili terasa, kako bi se očuvala stabilnost sistema vodosnabdevanja tokom letnjih meseci.
Da li je kupanje bezbedno
Stručnjaci naglašavaju da četvrta klasa površinskih voda ne znači automatski zabranu kupanja, ali ukazuje na povećan rizik, naročito za malu decu, starije osobe, trudnice i ljude sa oslabljenim imunitetom ili otvorenim ranama na koži.
Zbog toga se savetuje da se voda ne guta tokom kupanja, da se nakon izlaska iz Dunava obavezno istušira čistom vodom i da osobe koje nakon kupanja primete povišenu temperaturu, stomačne tegobe, osip ili upalu očiju potraže savet lekara.
S obzirom na to da meteorolozi i narednih dana najavljuju veoma toplo vreme bez značajnijih padavina, stručnjaci očekuju da će se kvalitet vode menjati u skladu sa vodostajem Dunava, zbog čega će svakodnevni monitoring biti od posebnog značaja za bezbednost kupača.
Foto: NSR/M. T.
