Faktička eksproprijacija zemljišta prerasta u ozbiljan finansijski problem za lokalne samouprave u Srbiji. Prema istraživanju NALED-a, čak 84 odsto gradova i opština suočilo se sa tužbama zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, a visoki sudski troškovi sve više opterećuju lokalne budžete i smanjuju prostor za nova ulaganja u infrastrukturu i razvoj.
Rezultati istraživanja, predstavljeni na sednici Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u Šapcu, pokazuju da je problem faktičke eksproprijacije postao jedan od značajnijih fiskalnih izazova za lokalne samouprave.
Anketom su obuhvaćene 32 lokalne samouprave, odnosno gotovo četvrtina svih gradova i opština u Srbiji, a čak 84 odsto ispitanika navelo je da se već suočilo sa sudskim postupcima zbog zemljišta koje je decenijama korišćeno za javnu namenu bez formalno sprovedene eksproprijacije.
Iako su naknade koje se isplaćuju vlasnicima parcela u mnogim slučajevima relativno male, najveći finansijski teret predstavljaju sudski i advokatski troškovi, koji mogu da dostignu i 500.000 dinara po pojedinačnom postupku.
Takvi izdaci otežavaju planiranje lokalnih budžeta i sve češće utiču na odlaganje infrastrukturnih projekata i drugih kapitalnih investicija.
Istraživanje pokazuje da su sporovi najčešće povezani sa zemljištem preko kojeg su pre više decenija izgrađeni seoski i lokalni putevi na osnovu usmenih dogovora sa vlasnicima, bez sprovedenog zakonskog postupka eksproprijacije. Upravo zbog nedostatka dokumentacije, lokalne samouprave danas imaju ograničene mogućnosti da zaštite svoje interese u sudskim postupcima.
Ekonomisti upozoravaju da bi, ukoliko se ne pronađe sistemsko rešenje, rashodi po ovom osnovu mogli nastaviti da rastu i dodatno opterete finansijsku stabilnost gradova i opština.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/ArtVell
