Ogromne količine braon alge sargasum poslednjih godina prekrivaju karipske plaže, otežavaju kupanje, ugrožavaju turizam i stvaraju neprijatan miris dok se raspadaju. Najnovije analize ukazuju da problem više nije samo povremena prirodna pojava, već proces koji sam sebi obezbeđuje uslove za nastavak.
Sargasum prirodno pluta u Atlantiku i može pružiti sklonište ribama, kornjačama i drugim organizmima. Problem nastaje kada se stvore pojasevi dugi stotinama ili hiljadama kilometara, a zatim ogromne količine stignu do obale.
Reuters je 28. jula izvestio o rekordnim naslagama na meksičkoj karipskoj obali. Toplija voda, obilje sunčeve svetlosti i veća količina hranljivih materija stvaraju povoljne uslove za njegov rast.
Kada alga dospe do plaže i počne da se raspada, iz nje se oslobađaju azot i fosfor. Deo tih materija ponovo dospeva u priobalnu vodu, gde može hraniti novi rast algi. Tako nastaje povratni krug: velika masa sargasuma stvara uslove koji pogoduju sledećoj.
Raspadanje proizvodi i gasove, uključujući sumpor-vodonik, prepoznatljiv po mirisu pokvarenih jaja. Ljudi koji duže rade na uklanjanju naslaga mogu osetiti peckanje očiju i kože, glavobolju, mučninu i probleme sa disanjem.
Čišćenje je skupo i komplikovano. Teška mehanizacija može oštetiti pesak, gnezda kornjača i obalnu vegetaciju, dok se uklonjena alga ne može jednostavno odložiti bilo gde zbog soli, gasova i mogućih zagađivača koje je prikupila tokom plutanja.
Istražuju se različite primene, od đubriva i građevinskog materijala do biogasa. Ipak, svaka obrada mora biti pažljivo kontrolisana kako se problem iz mora ne bi samo premestio u zemljište ili proizvode.
Sargasum neće potpuno nestati jer je prirodan deo okeana. Cilj je bolje predviđanje njegovog kretanja, smanjenje zagađenja hranljivim materijama i pronalaženje bezbednijih načina za uklanjanje.
Plaža se može očistiti za jedan dan, ali se čitav okeanski sistem ne može rešiti bagerima. Smeđe naslage na obali samo su vidljiv završetak procesa koji počinje daleko na otvorenom moru.
S.B.
