Srbija ima realnu priliku da se u narednim godinama pozicionira kao jedno od ključnih gasnih čvorišta jugoistočne Evrope, ali će ostvarenje tog cilja zavisiti od nastavka ulaganja u gasnu infrastrukturu, skladišne kapacitete i nove energetske projekte, ocenio je energetski stručnjak Željko Marković.
Prema njegovim rečima, razvoj Vertikalnog gasnog koridora predstavlja jedan od najvažnijih projekata za domaći energetski sektor, jer omogućava dodatne pravce snabdevanja prirodnim gasom i smanjuje zavisnost Srbije od jednog dobavljača.
Marković podseća da je puštanjem u rad gasne interkonekcije sa Bugarskom napravljen značajan korak ka diversifikaciji, budući da je otvorena mogućnost dopremanja gasa iz Azerbejdžana.
„Što postoji više pravaca snabdevanja, to je energetski sistem otporniji na poremećaje i geopolitičke rizike“, istakao je Marković.
Kako navodi, postojeća infrastruktura već omogućava dvosmerni transport prirodnog gasa između Srbije i Mađarske, što dodatno povećava fleksibilnost sistema i otvara mogućnost da Srbija postane važna tranzitna tačka za gas koji stiže iz različitih izvora.
On ocenjuje da bi strateški energetski dijalog između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država mogao da donese konkretne koristi ukoliko budu realizovani planirani projekti, među kojima posebno izdvaja reverzibilnu hidroelektranu „Đerdap 3“, kao i ulaganja u geotermalnu i nuklearnu energiju.
Govoreći o globalnim geopolitičkim okolnostima, Marković ističe da upravo one danas u najvećoj meri određuju tokove snabdevanja energentima.
„Više transportnih pravaca znači veću sigurnost snabdevanja, posebno u uslovima međunarodnih kriza. Naravno, uz infrastrukturu moraju postojati i pouzdani izvori isporuke“, rekao je on.
Prema njegovoj oceni, budućnost alternativnih pravaca zavisiće i od politike Evropske unije prema ruskom gasu.
„Ukoliko EU u narednim godinama sprovede plan o potpunom prestanku korišćenja ruskog gasa, novi pravci snabdevanja dobiće još veći strateški značaj“, smatra Marković.
Osim tranzita, Srbija bi, dodaje, mogla da razvije i tržište trgovine prirodnim gasom, usluge balansiranja sistema i druge komercijalne aktivnosti koje bi predstavljale dodatni izvor prihoda.
Govoreći o Naftnoj industriji Srbije, Marković ocenjuje da neizvesnost oko američkih sankcija i dalje predstavlja jedan od najvećih izazova za domaći energetski sektor.
Kako kaže, konačan ishod pregovora između mađarskog MOL-a i ruskog Gasproma još nije poznat, ali bi rast cena energenata na svetskom tržištu mogao da utiče na novo odlaganje primene sankcija.
Na duži rok, zaključuje Marković, Srbija mora paralelno da razvija obnovljive izvore energije, povećava energetsku efikasnost, ulaže u elektrifikaciju saobraćaja i nastavi izgradnju novih gasnih i naftnih pravaca kako bi smanjila energetsku zavisnost od uvoza.
M. T.
Foto: Srbijagas
