Na 24. Međunarodnom biometeorološkom kongresu u Novom Sadu više od 200 naučnika iz 46 zemalja razmatra kako klimatske promene utiču na zdravlje ljudi, životnu sredinu, gradove i poljoprivredu. U fokusu su sve učestaliji toplotni talasi, suše i potreba za prilagođavanjem društva novim klimatskim uslovima.
Novi Sad je ove nedelje postao svetski centar biometeorologije, ugostivši 24. Međunarodni biometeorološki kongres, jedan od najznačajnijih naučnih skupova posvećenih proučavanju uticaja vremena, klime i klimatskih promena na čoveka i ekosisteme.
Četvorodnevni kongres, čiji je domaćin Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, okupio je 215 istraživača, univerzitetskih profesora i stručnjaka iz čak 46 zemalja. Tokom brojnih predavanja, panel diskusija i stručnih sesija razmatraju se najnovija naučna saznanja o posledicama klimatskih promena, kao i moguća rešenja koja bi pomogla društvu da se uspešnije prilagodi sve izraženijim vremenskim ekstremima.
Klimatske promene više nisu tema budućnosti
Jedna od ključnih poruka kongresa jeste da klimatske promene više nisu problem o kojem će se govoriti u narednim decenijama, već izazov koji se već danas odražava na gotovo sve oblasti života – od javnog zdravlja i urbanog planiranja do poljoprivrede, upravljanja vodnim resursima i zaštite životne sredine.
Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Stevan Savić istakao je da Srbija već oseća posledice globalnog zagrevanja, a da su među najvećim izazovima sve češći i intenzivniji toplotni talasi.
– Klimatske promene osećamo svakodnevno i u Srbiji i širom sveta. Kada govorimo o našem regionu, najveći problem predstavljaju toplotni stres i toplotni talasi, naročito tokom letnjih meseci. Samo pre desetak dana imali smo veoma intenzivan period ekstremnih temperatura koji je direktno uticao na zdravlje stanovništva. Biometeorologija proučava upravo način na koji ljudi reaguju na klimatske ekstreme i kako se mogu razviti mere koje će im pomoći da se lakše prilagode novim uslovima – rekao je Savić.
Prema njegovim rečima, istraživanja pokazuju da produženi periodi visokih temperatura povećavaju rizik od zdravstvenih komplikacija, posebno kod starijih osoba, hroničnih bolesnika, dece i ljudi koji rade na otvorenom.
Gradovi moraju da se prilagode novoj klimi
Jedna od tema kongresa jeste i prilagođavanje urbanih sredina klimatskim promenama. Naučnici upozoravaju da se u velikim gradovima sve više ispoljava efekat takozvanih „urbanih toplotnih ostrva“, zbog kojeg su temperature u gusto izgrađenim delovima gradova znatno više nego u okolnim područjima.
Učesnici skupa razgovaraju o načinima da se negativni efekti ublaže kroz razvoj zelenih površina, sadnju drveća, održivo urbanističko planiranje, unapređenje sistema upozorenja na ekstremne vremenske prilike i primenu novih tehnologija u praćenju klimatskih uslova.
Posebna pažnja posvećena je i razvoju sistema ranog upozoravanja koji bi omogućili pravovremeno reagovanje tokom perioda ekstremnih vrućina i drugih vremenskih nepogoda.
Naučna saradnja otvara vrata novim istraživanjima
Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Srđan Rončević ocenio je da organizacija ovako značajnog međunarodnog skupa predstavlja veliko priznanje za domaću naučnu zajednicu.
On je naglasio da saradnja sa vodećim svetskim istraživačima omogućava naučnicima iz Srbije pristup savremenim istraživačkim metodama, međunarodnim projektima i laboratorijama koje nisu dostupne u zemlji.
– Zahvaljujući saradnji sa kolegama iz različitih država, naši istraživači imaju mogućnost da učestvuju u vrhunskim naučnim projektima i koriste eksperimentalnu opremu koja često prevazilazi mogućnosti domaćih institucija. Takva partnerstva doprinose razvoju nauke u Srbiji i podizanju kvaliteta istraživanja – rekao je Rončević.
On je dodao da međunarodni kongresi predstavljaju važnu priliku za razmenu znanja, uspostavljanje novih partnerstava i pokretanje zajedničkih istraživačkih projekata.
Posledice klimatskih promena osećaju i ljudi i priroda
Predsednik Međunarodnog biometeorološkog društva Skot Šeridan istakao je da biometeorologija danas ima važniju ulogu nego ikada ranije, jer pomaže da se razume kako vremenske prilike utiču na ljude, životinje, biljke i funkcionisanje čitavih ekosistema.
– Klimatske promene donele su češće suše, ekstremne temperature i intenzivnije padavine. Ovo leto spada među najtoplija, ako ne i najtoplije u Evropi. Takvi vremenski uslovi ostavljaju ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, ali i na poljoprivredu, stočarstvo i prirodne ekosisteme. Razumevanje tih procesa predstavlja prvi korak ka pronalaženju efikasnih rešenja – rekao je Šeridan.
Prema njegovim rečima, naučna zajednica ima važan zadatak da rezultate istraživanja približi donosiocima odluka kako bi se razvijale politike koje će povećati otpornost društva na klimatske promene.
Novi Sad među važnim centrima međunarodne naučne saradnje
Održavanje Međunarodnog biometeorološkog kongresa predstavlja značajno priznanje za Univerzitet u Novom Sadu i domaću naučnu zajednicu, budući da se ovaj prestižni skup organizuje jednom u tri godine, svaki put u drugoj zemlji.
Prethodni kongres održan je u Sjedinjenim Američkim Državama, a ovogodišnje okupljanje u Novom Sadu dodatno potvrđuje rastući međunarodni ugled srpskih istraživača u oblastima klimatskih nauka, ekologije i biometeorologije.
Tokom narednih dana učesnici će predstaviti rezultate najnovijih istraživanja i razgovarati o inovativnim pristupima koji bi mogli doprineti boljoj zaštiti zdravlja stanovništva, održivijem razvoju gradova i efikasnijem odgovoru društva na izazove koje donose klimatske promene.
Foto: Preuzeta fotografija/Panon RTV
