NOVI SAD/BEOGRAD – Istorijski nizak vodostaj Dunava ne pogađa samo teretni saobraćaj i energetiku, već sve ozbiljnije utiče i na rečni turizam, jednu od najbrže rastućih turističkih grana u Evropi.
Veliki turistički kruzeri, koji tokom letnje sezone povezuju Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Srbiju, Rumuniju i Bugarsku, suočavaju se sa ozbiljnim problemima zbog nedovoljne dubine plovnog puta. Na pojedinim deonicama Dunava brodovi više ne mogu da plove sa punim kapacitetom, zbog čega kompanije menjaju unapred planirane rute.
Putnici koji su rezervisali višednevna krstarenja Dunavom, uključujući i ona do delte Dunava i Crnog mora, suočavaju se sa izmenjenim programima – umesto plovidbe pojedinim deonicama organizuje se autobuski prevoz, dok brodovi nastavljaju put prazni ili sa manjim opterećenjem kako bi izbegli rizik od nasukavanja.
Prema informacijama sa terena, problem se oseća i u Srbiji. U lukama u Novom Sadu i Beogradu poslednjih dana zadržava se više turističkih kruzera, a pojedini brodovi bili su prinuđeni da iskrcaju putnike, koji su dalje putovanje nastavili autobusima, dok su plovila bez putnika nastavila plovidbu prema Budimpešti ili narednim odredištima.
Fotografije iz Novog Sada pokazuju više turističkih brodova usidrenih uz obalu, što je neuobičajena slika za letnju sezonu kada Dunavom svakodnevno prolaze veliki međunarodni kruzeri.
Putnici plaćaju krstarenje, a dobijaju kopnenu turu
Za turističke kompanije najveći izazov nije samo tehnički problem plovidbe, već i pitanje zadovoljstva putnika. Rečna krstarenja Dunavom često koštaju nekoliko hiljada evra po osobi, a aranžmani uključuju višednevni boravak na brodu, obilazak gradova i doživljaj putovanja rekom.
Kada se deo rute zameni autobusom, kompanije nastoje da nadoknade iskustvo kroz dodatne izlete, organizovane obilaske gradova ili produženi boravak u lukama, ali putnici ipak gube ono zbog čega su najčešće i izabrali ovaj tip odmora – plovidbu jednom od najpoznatijih evropskih reka.
Turističke kompanije u sličnim situacijama najčešće nude izmene programa, dodatne aktivnosti ili alternativne transfere, dok se povraćaj novca razlikuje u zavisnosti od uslova putovanja i ugovora sa organizatorima.
Dunav – turistička arterija Evrope
Dunav je jedna od najvažnijih evropskih ruta za rečni turizam. Posebno su popularne ture koje povezuju istorijske gradove poput Beča, Bratislave, Budimpešte, Novog Sada, Beograda i luka prema Crnom moru.
Za Srbiju ovaj vid turizma ima sve veći značaj, jer Novi Sad i Beograd predstavljaju nezaobilazne stanice međunarodnih kruzera. Svaki dolazak broda znači prihod za turističke vodiče, restorane, suvenirnice, prevoznike i lokalne atrakcije.
Međutim, ovogodišnja suša pokazuje koliko je rečni turizam zavisan od prirodnih uslova.
Klimatski izazov za budućnost rečnih krstarenja
Stručnjaci upozoravaju da ekstremno niski vodostaji postaju sve češći problem za evropske reke. Nakon poremećaja na Rajni prethodnih godina, sada se sa sličnim izazovima suočava i Dunav.
Za industriju rečnih kruzera to znači potrebu za promenom poslovnih modela – korišćenje brodova sa manjim gazom, fleksibilnije rute i spremnost na kombinovanje plovidbe sa kopnenim turama.
Dok se čeka eventualna promena hidrološke situacije i porast vodostaja, Dunav ovog leta pokazuje svoju drugu stranu – umesto simbola putovanja i povezanosti evropskih zemalja, postao je ograničenje koje menja planove hiljadama turista.
Foto: Tanjug/Csaba Krizsan/MTI via AP
