BEOGRAD – Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije služio je danas, u utorak, 7. jula 2026. godine, svetu arhijerejsku liturgiju u hramu posvećenom Rođenju Svetog Jovana Preteče i Krstitelja u beogradskom naselju Petlovo brdo. Povodom velikog praznika Ivandana, patrijarh je u svojoj nadahnutoj besedi vernicima poslao snažnu duhovnu poruku, naglasivši da se Gospod Isus Hristos useljava u nas samo onda kada svesno umanjujemo svoje „ja“, odnosno sopstveni ego.
Ovo praznično evharistijsko sabranje na periferiji prestonice okupilo je stotine vernika koji su došli da proslave ivandansku radost i čuju pouke poglavara Srpske pravoslavne crkve.
Patrijarh Porfirije je u svojoj besedi, koju je prenosila TV Hram, istakao da na svetu nema većeg i veličanstvenijeg čuda od onoga kada čovek kroz veru postane jedno sa svojim Tvorcem.
Gde Bog hoće, Duh Sveti pobeđuje i menja zakone prirode
Poglavar SPC se u hramu na Petlovom brdu osvrnuo na biblijski kontekst i čudesne okolnosti pod kojima je rođen Sveti Jovan Preteča:
-
Narušavanje poretka: „Čudesno Rođenje Svetog Preteče slavimo danas. Gde Bog hoće, Duh Sveti pobeđuje prirodu i, evo, hteo je u slučaju Zaharije i Jelisavete da se poredak prirode naruši, jer čoveku koji je uz Boga, koji veruje u Njega, koji mu posvećuje svoj život, sve je moguće“, poručio je patrijarh.
-
Smirenje kao lek: On je dodao da je upravo Sveti Jovan Krstitelj svojim celokupnim životom i delovanjem pokazao i dokazao da je duboko smirenje ono što je sam Gospod tražio od ljudi.
Kada Hristos postane središte, sve u životu dolazi na svoje mesto
Prema rečima patrijarha, jedini ispravan, normalan i spasonosan duhovni put za svakog pojedinca jeste konstantna borba protiv sopstvene gordosti.
„Kada se rađa u nama Gospod, kada On postaje središte našeg života, sve onda postaje radost, sve nam je lako, sve ima smisao i sve u svoje vreme dolazi na svoje mesto“, objasnio je patrijarh Porfirije okupljenom narodu. On je uputio i ozbiljno upozorenje, naglasivši da u svakom drugom slučaju – ukoliko se naše egoistično „ja“ ne umanjuje i ukoliko se sam Hristos ne uvećava u našim srcima – čitav čovekov život neumitno kreće stranputicom. Tada sve oko nas i u nama, kako je zaključio srpski prvojerarh, postaje izopačeno, iskrivljeno i gubi svoj izvorni, bogomdani smisao.
M. D.
