Sistem EES, koji je uveden kako bi modernizovao kontrolu granica Evropske unije, našao se na meti novih kritika nakon slučaja u Rumuniji, gde je putnica zadržana jer je baza podataka pokazala da nije evidentirala izlazak iz Šengenske zone – iako je greška nastala zbog zamene sa njenom sestrom bliznakinjom.
Novi digitalni sistem Evropske unije za kontrolu ulaska i izlaska iz Šengenske zone (EES – Entry/Exit System) suočava se sa novim izazovima, a među poslednjim zabeleženim slučajevima je i greška u kojoj je sistem povezao identitet jednojajčanih bliznakinja.
Kako navodi briselski portal Politiko, jedna britanska državljanka zadržana je krajem maja na aerodromu u Kluž-Napoki u Rumuniji, nakon što je granični sistem pokazao da nije evidentirala izlazak iz Šengenske zone i da je prekoračila dozvoljeni boravak.
Problem je nastao jer je u bazi podataka bila registrovana poseta Amsterdamu tokom aprila, ali tu posetu nije obavila ona, već njena sestra bliznakinja.
Putnica je graničnim službenicima objasnila da ima jednojajčanu bliznakinju, ali je u prvom trenutku bila pod sumnjom da je koristila tuđi pasoš ili pokušala da zaobiđe pravila ulaska i izlaska iz Šengena.
Nakon približno 15 minuta provere i dodatnog ispitivanja, dozvoljeno joj je da nastavi putovanje.
Sistem trebalo da zameni pasoške pečate
EES je pokrenut 10. aprila, posle višegodišnjih odlaganja, sa ciljem da zameni ručno unošenje pečata u pasoše elektronskom bazom podataka koja koristi biometrijske informacije putnika, uključujući fotografije lica i otiske prstiju.
Međutim, od početka primene sistem je izazvao brojne reakcije putnika zbog dužeg vremena čekanja na granicama, naročito zbog postupaka skeniranja lica i uzimanja biometrijskih podataka.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ranije je priznala da postoje tehnički problemi u funkcionisanju sistema i da je potrebno dodatno unapređenje njegove primene.
Stručnjaci upozoravaju na važnost dodatnih provera
Stručnjaci za zaštitu podataka i digitalnu bezbednost navode da ovakvi slučajevi pokazuju da bi biometrijski sistemi morali da koriste više različitih kriterijuma identifikacije, a ne samo prepoznavanje lica.
Profesorka sajber politike na Univerzitetu u Luksemburgu Niovi Vavula ocenila je da je moguće da je do greške došlo zbog problema prilikom registracije izlaska iz Šengena, ali i zbog neadekvatne provere podataka tokom kontrole na granici.
Prema njenim rečima, putnici ne bi trebalo da budu identifikovani isključivo na osnovu fotografije lica, već bi granične službe trebalo da koriste i druge dostupne informacije, poput podataka iz pasoša i otisaka prstiju.
Evropska komisija: Države odgovorne za tačnost podataka
Evropska komisija saopštila je da ne komentariše pojedinačne slučajeve, ali je podsetila da su države članice odgovorne za podatke koji se unose u sistem.
Iz Komisije navode da putnici imaju pravo da zatraže ispravku ličnih podataka ukoliko smatraju da su nepravilno obrađeni.
EES predstavlja jedan od najvećih projekata digitalizacije evropskih granica, a njegov cilj je da omogući efikasniju kontrolu kretanja državljana zemalja koje nisu članice EU, uz veću bezbednost i preciznije praćenje prekoračenja dozvoljenog boravka.
Ipak, slučajevi poput zamene identiteta blizanaca pokazuju da će sistem morati dodatno da se usavršava kako bi se izbegle greške koje mogu direktno uticati na putnike.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/Sidney van den Boogaard
