BUDIMPEŠTA/BRISEL – Dugotrajna suša i rekordno niski vodostaji velikih evropskih reka prerastaju u ozbiljan privredni i infrastrukturni problem, zbog čega je Mađarska proglasila vanredno stanje na većem delu svoje teritorije. Vlasti upozoravaju da nestašica vode više nije samo ekološko pitanje, već izazov koji direktno pogađa transport, energetiku, poljoprivredu i funkcionisanje privrede.
Mađarski ministar zadužen za zaštitu životne sredine Laslo Gajdoš saopštio je da je vanredno stanje uvedeno nakon što je indeks suše u 66 od ukupno 84 vodoprivredna okruga premašio zakonom propisane kritične vrednosti. Posebne mere upravljanja vodnim resursima biće sprovedene na gotovo tri četvrtine teritorije zemlje kako bi se ublažile posledice dugotrajnog sušnog perioda.
Najteža situacija zabeležena je na Dunavu, gde je vodostaj u Budimpešti pao na svega 27 centimetara, što predstavlja najniži nivo ikada izmeren u ovom delu godine i obara rekord postavljen 2018. godine. Iako merenja ne predstavljaju stvarnu dubinu reke, stručnjaci upozoravaju da na pojedinim deonicama više nije obezbeđen minimalni gaz potreban za bezbednu plovidbu velikih teretnih i turističkih brodova.
Posledice su već vidljive. Mađarski operater MAHART PassNave obustavio je većinu trajektnih linija na Dunavu, dok je oko 15 hotelskih kruzera ostalo zarobljeno na mađarskoj deonici reke. Putnici su na pojedinim rutama bili prinuđeni da putovanje nastave autobusima, dok su brojni teretni brodovi privremeno obustavili plovidbu ili plove sa znatno manjim teretom kako bi izbegli nasukavanje.
Ograničenja u rečnom saobraćaju posebno pogađaju transport žitarica, rude, uglja, nafte i drugih sirovina, što povećava logističke troškove i usporava lance snabdevanja širom centralne Evrope.
Slična situacija beleži se i na Rajni, drugoj najvažnijoj evropskoj plovnoj ruti. Na kritičnoj mernoj stanici Kaub u Nemačkoj vodostaj se približio istorijskom minimumu, zbog čega barže više ne mogu da prevoze pun teret. To dodatno povećava cenu transporta za industriju, energetiku i hemijski sektor, koji u velikoj meri zavise od rečnog saobraćaja.
Nedostatak vode počinje da utiče i na proizvodnju energije. U Rumuniji je jedan od dva reaktora nuklearne elektrane Černavoda privremeno isključen zbog nedovoljne količine vode za rashladne sisteme, dok se i druge zemlje pripremaju za moguće posledice ukoliko se sušni period nastavi.
Stručnjaci upozoravaju da Evropa više ne trpi samo posledice pojedinačnih toplotnih talasa, već sve izraženijih klimatskih promena koje menjaju hidrološku sliku kontinenta. Niski vodostaji više nisu problem samo brodara i rečnih luka – oni utiču na cene transporta, energetsku stabilnost, poljoprivrednu proizvodnju i ukupnu ekonomsku aktivnost.
Meteorološke prognoze za naredne dane ne najavljuju značajnije padavine u slivovima Dunava i Rajne, pa se očekuje da će vanredne mere i ograničenja u plovidbi ostati na snazi dok se hidrološke prilike ne stabilizuju.
Foto: FB/Gabor Bartakovics – OCR Videos
