Zapadna Evropa iza sebe ima najtopliji jun otkako se vode meteorološke evidencije, a novi talas ekstremnih vrućina već je zahvatio veliki deo kontinenta. Dok stručnjaci Evropske unije upozoravaju da klimatske promene ubrzavaju rast temperatura i povećavaju rizike po zdravlje stanovništva, Barselona je oborila rekord star više od jednog veka, a u više evropskih država ponovo su aktivirana upozorenja zbog toplotnih udara i opasnosti od šumskih požara.
Zapadna Evropa zabeležila je najtopliji jun od početka merenja, pokazuju najnoviji podaci evropske službe za klimatske promene Kopernikus (C3S). Prosečna temperatura u ovom delu kontinenta tokom proteklog meseca dostigla je 20,74 stepena Celzijusa, što je više od tri stepena iznad višedecenijskog proseka za period od 1991. do 2020. godine.
Istovremeno, jun 2026. bio je drugi najtopliji jun na globalnom nivou od kada postoje merenja, dok su temperature površine mora dostigle rekordne vrednosti za ovaj period godine. Klimatolozi ocenjuju da se ovakvi trendovi uklapaju u dugoročno zagrevanje planete izazvano klimatskim promenama.
Prema podacima Kopernikusa, Zapadna Evropa je u svega tri meseca bila pogođena sa čak tri izražena toplotna talasa, što predstavlja neuobičajeno intenzivan niz ekstremnih vremenskih događaja.
Samanta Burdžes iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze ocenila je da je jun još jednom pokazao koliko se evropska klima ubrzano menja.
Kako je navela, sve učestaliji i intenzivniji toplotni talasi, zagrevanje okeana i rastući klimatski rizici predstavljaju ozbiljan izazov za zdravlje ljudi, prirodne ekosisteme, poljoprivredu, energetiku i infrastrukturu.
Novi talas vrućina zahvatio veći deo Evrope
Nakon rekordno toplog juna, Evropu je zahvatio novi talas visokih temperatura.
U Španiji je Barselona zabeležila istorijski rekord od 40,7 stepeni Celzijusa, što je najviša temperatura izmerena u gradu u poslednjih 112 godina, dok su pojedini delovi zemlje dostigli i 44 stepena.
Francuska je za veliki deo teritorije aktivirala narandžasta meteorološka upozorenja, a temperature u Bordou i Perpinjanu približavaju se 38 stepeni, dok se u Parizu očekuje oko 35 stepeni.
Visoke temperature beleže se i u Italiji, posebno u severnim regionima, gde se u gradovima poput Firence i Bolonje prognozira oko 36 stepeni Celzijusa.
Ni Velika Britanija nije pošteđena ekstremnih vremenskih prilika, pa se u Londonu očekuju temperature do 34 stepena, što je neuobičajeno visoko za ovaj period godine.
Posledice oseća čitav kontinent
Dugotrajni toplotni talasi već ostavljaju ozbiljne posledice širom Evrope.
Prema dostupnim procenama, tokom junskog perioda ekstremnih vrućina u Francuskoj, Belgiji, Španiji i Holandiji registrovano je više od 4.700 dodatnih smrtnih slučajeva koji se dovode u vezu sa visokim temperaturama, dok stručnjaci upozoravaju da bi konačan broj mogao biti i znatno veći kada budu obrađeni podaci iz ostalih evropskih zemalja.
Visoke temperature dodatno povećavaju rizik od šumskih požara, naročito na Pirinejskom poluostrvu i u južnoj Francuskoj, dok se u mnogim oblastima pogoršavaju sušni uslovi koji negativno utiču na poljoprivredu i vodne resurse.
Klimatske promene glavni uzrok sve češćih ekstrema
Naučne analize ukazuju da aktuelni evropski toplotni talasi predstavljaju direktnu posledicu klimatskih promena, koje povećavaju verovatnoću pojave ovako ekstremnih temperatura.
Iako je globalnom rastu temperature okeana doprineo i razvoj klimatskog fenomena El Ninjo u Tihom okeanu, stručnjaci naglašavaju da on nije bio glavni uzrok ekstremnih vrućina u Evropi.
Meteorološke službe širom kontinenta nastavljaju da upozoravaju građane da izbegavaju boravak na otvorenom tokom najtoplijeg dela dana, unose dovoljno tečnosti i posebnu pažnju posvete zaštiti dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika, jer se očekuje da će veoma visoke temperature potrajati i narednih dana.
