Duboko more često zamišljamo kao hladan, taman i siromašan svet u kome se život jedva održava od ostataka koji polako padaju sa površine. Ta slika nije potpuno pogrešna, ali novo istraživanje pokazuje da priča može biti mnogo zanimljivija. Naučnici su otkrili da ekstremni pritisak u dubokom okeanu može bukvalno da „iscedi” vredne hranljive materije iz organskih čestica koje tonu, stvarajući neočekivan izvor hrane za mikrobe.
ScienceDaily je preneo istraživanje Univerziteta Južne Danske prema kome se pod ogromnim pritiskom dubokog mora iz potonulih organskih čestica oslobađaju nutrijenti koje mikroorganizmi mogu da koriste. To bi moglo promeniti razumevanje dubokomorskih ekosistema, ali i načina na koji ugljenik ostaje zarobljen u okeanu.
Ova vest je važna jer duboki okean nije samo „dno sveta”. On je jedan od najvećih sistema za skladištenje ugljenika na planeti. Kada organski materijal potone iz površinskih slojeva, deo tog ugljenika može dugo ostati van atmosfere. Ako se u dubini dešava više mikrobiološke aktivnosti nego što se mislilo, onda i modeli kruženja ugljenika moraju biti precizniji.
Najzanimljivije je to što sama fizička sila — pritisak — postaje aktivan deo biološke priče. Nije reč samo o tome da hrana padne i da je neko pojede. Pritisak menja dostupnost hranljivih materija. Drugim rečima, dubina ne samo da otežava život, već ga na neki način i hrani. U tome ima nečeg gotovo paradoksalnog: ista sila koja bi za čoveka bila smrtonosna pomaže mikrobima da prežive.
Za svakodnevnog čitaoca ova tema je privlačna jer pokazuje koliko malo znamo o prostoru koji pokriva najveći deo planete. Duboko more nije prazna crna zona ispod brodova. To je hemijska i biološka laboratorija u kojoj se odvijaju procesi važni za klimu, hranu, evoluciju i razumevanje života u ekstremnim uslovima.
Kod nas se okean često doživljava kao nešto daleko, ali njegovi procesi utiču na globalnu klimu, a time posredno i na vremenske obrasce, hranu i ekonomiju. Kada nauka bolje razume kako okean čuva ili oslobađa ugljenik, bolje razume i budućnost cele planete. Jedna sićušna čestica koja tone u dubinu zato nije samo morska prašina. Ona je deo ogromnog sistema koji povezuje površinu, dubinu i atmosferu.
S.B.
Izvor: Postinfo
