Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je preporuke za ponašanje tokom letnjih vrućina i toplotnih talasa, upozoravajući da visoke temperature predstavljaju ozbiljno opterećenje za organizam i mogu izazvati niz zdravstvenih problema, posebno kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika.
Iz Instituta navode da se pridržavanjem jednostavnih preventivnih mera može značajno smanjiti rizik od toplotnog iscrpljenja, dehidracije i toplotnog udara.
Rashladite dom i izbegavajte dodatno zagrevanje
Batut preporučuje da temperatura u stambenom prostoru tokom dana bude niža od 32 stepena, a tokom noći ispod 24 stepena Celzijusa. Građanima se savetuje da provetravaju prostorije u ranim jutarnjim i noćnim satima, dok tokom dana treba zatvoriti prozore i spustiti roletne ili navući zavese, naročito na sunčanoj strani objekta.
Takođe, preporučuje se isključivanje nepotrebnih električnih uređaja i izbegavanje kuvanja i pečenja u najtoplijem delu dana kako bi se smanjilo dodatno zagrevanje prostora.
Kada je reč o korišćenju klima-uređaja, Institut savetuje da temperatura bude podešena na oko 27 stepeni Celzijusa i da se prostor rashlađuje uz zatvorene prozore i vrata. U prostorijama bez klime mogu pomoći ventilatori i vlažne tkanine postavljene na otvorene prozore, ali upozoravaju da ventilatori nisu dovoljna zaštita kada spoljašnja temperatura pređe 35 stepeni.
Dovoljno tečnosti i lagana ishrana
Stručnjaci ističu da je pravilna hidratacija jedna od najvažnijih mera zaštite. Zdrave odrasle osobe trebalo bi da unose osam do deset čaša vode dnevno, dok je pri fizičkom naporu potrebno dodatno povećati unos tečnosti.
Posebna pažnja preporučuje se osobama starijim od 65 godina, koje bi trebalo redovno da piju vodu čak i kada ne osećaju žeđ, jer je kod njih osećaj žeđi često oslabljen.
Građanima se savetuje da izbegavaju alkoholna pića, veće količine kafe, energetske i gazirane napitke, jer mogu doprineti gubitku tečnosti.
Tokom leta preporučuje se lagana i raznovrsna ishrana sa više voća i povrća, uz manje i češće obroke. U jelovniku bi trebalo da budu zastupljene supe, čorbe i variva radi nadoknade tečnosti i elektrolita, kao i kvalitetni izvori proteina poput ribe, piletine i ćuretine. Institut upozorava i da se hrana na visokim temperaturama brže kvari, zbog čega treba voditi računa o pravilnom čuvanju namirnica i rokovima upotrebe.
Izbegavajte sunce u najtoplijem delu dana
Batut preporučuje da se boravak na otvorenom ograniči između 10 i 17 časova, kada je sunčevo zračenje najintenzivnije. Ukoliko izlazak nije moguće odložiti, savetuje se nošenje lagane odeće svetlih boja od prirodnih materijala, šešira sa širokim obodom i naočara za sunce, kao i upotreba krema sa zaštitnim faktorom najmanje SPF 30.
Fizičke aktivnosti i naporne poslove trebalo bi obavljati u ranim jutarnjim satima ili uveče, kada su temperature niže.
Poseban oprez u automobilima
Institut upozorava da se deca, starije osobe i kućni ljubimci nikada ne smeju ostavljati u parkiranom vozilu, čak ni na nekoliko minuta, jer temperatura u unutrašnjosti automobila može veoma brzo dostići opasne vrednosti.
Tokom vožnje klima-uređaj treba podesiti na temperaturu koja je pet do sedam stepeni niža od spoljne, a na dužim putovanjima preporučuju se pauze na svaka dva sata radi odmora i hidratacije.
Dodatne preporuke za hronične bolesnike
Poseban oprez savetuje se osobama sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom i drugim hroničnim oboljenjima. Srčani bolesnici trebalo bi redovno da kontrolišu krvni pritisak i da se pre eventualne promene terapije obavezno konsultuju sa lekarom.
Osobe sa dijabetesom treba češće da mere nivo šećera u krvi, pravilno čuvaju insulin i izbegavaju hodanje bosim nogama zbog povećanog rizika od povreda.
Prepoznajte simptome toplotnog udara
Batut podseća da visoke temperature mogu izazvati toplotni osip, grčeve, oticanje ekstremiteta, toplotnu iscrpljenost i, u najtežim slučajevima, toplotni udar.
Znaci toplotnog udara uključuju telesnu temperaturu višu od 40 stepeni, vrelu i suvu kožu, ubrzan puls, konfuziju i gubitak svesti. U takvoj situaciji potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć, osobu premestiti u hlad, skinuti višak odeće i započeti rashlađivanje organizma do dolaska medicinske ekipe.
Iz Instituta apeluju na građane da tokom letnjih meseci redovno obilaze starije članove porodice, komšije i prijatelje koji žive sami, jer su upravo oni među najugroženijim grupama tokom ekstremno visokih temperatura.
M. T.
Foto: Tanjug/HINA/Dario-Strmotić
