Fudbalska mapa Srbije polako doživljava tektonske promene, a pasivan prelazni rok Partizana preti da trajno ugrozi njegovu poziciju u vrhu domaćeg fudbala.
Bilo da Danko Lazović svesno ne želi promenu strategije ili su u pitanju operativni problemi, postalo je hronično simptomatično da Partizanu kapitalna pojačanja izmiču, dok se uticajni bivši igrači ne vraćaju u klub. Strategija zasnovana na čekanju greške protivnika i samozadovoljstvu zbog angažovanja petorice perspektivnih ali neproverenih igrača preti da obezvredi sve pozitivne aspekte dolaska Saše Ilića na klupu. Partizan nije uspeo da napravi nijedan profitabilan izlazni transfer, što stvara začarani krug besparice i nemoći na tržištu.
Finansijska paralela sa Vojvodinom je poražavajuća za svakog pristalicu crno-belih. Novosađani su u prelaznom roku pokazali agresivnost koja je u Humskoj postala misaona imenica. Slučajevi Đakovca, Romanića i izvesni transfer Džaspera pokazuju da tradicija i veličina kluba više nisu presudni faktori ukoliko ih ne prati ekonomska stabilnost. Hronični nedostatak komunikacije i nemogućnost da se angažuju kvalitetni pojedinci iz Mozzart Bet Superlige jasni su pokazatelji da unutrašnji mehanizmi crno-belih ne funkcionišu. Umesto otvaranja prema tržištu i građenja mostova sa domaćim klubovima, rukovodstvo deluje izolovano. Ozbiljni fudbaleri više ne vide Humsku kao poželjnu destinaciju, a preostalo vreme za reakciju meri se danima. Potezi se moraju vući odmah, jer nagomilana tenzija preti da eksplodira već na samom startu prvenstvene trke.
M.M.
