Sve veća primena veštačke inteligencije menja način rada u gotovo svim privrednim sektorima, ali ne znači nužno i kraj karijere za starije zaposlene. Naprotiv, stručnjaci ocenjuju da bi radnici sa dugogodišnjim iskustvom mogli da steknu novu konkurentsku prednost ukoliko prihvate digitalne alate i uključe ih u svakodnevni posao.
Do takvog zaključka došlo je istraživanje koje je sprovela Američka asocijacija penzionera (AARP), najveća američka organizacija koja zastupa interese osoba starijih od 50 godina, a rezultate je objavio CNBC.
Analiza pokazuje da veštačka inteligencija može da automatizuje veliki broj rutinskih zadataka, ali da i dalje teško može da zameni ono što se stiče godinama rada – iskustvo, strateško razmišljanje, procenu rizika, donošenje složenih odluka, upravljanje timovima i izgrađene poslovne odnose.
Iskustvo postaje važnije, a ne manje vredno
Dok se u javnosti često govori o tome da će razvoj veštačke inteligencije ugroziti milione radnih mesta, autori istraživanja smatraju da će se u praksi promeniti pre svega način obavljanja poslova, a ne potreba za iskusnim zaposlenima.
Kako navode, upravo kombinacija profesionalnog iskustva i efikasnog korišćenja alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji mogla bi da postane jedna od najtraženijih veština na tržištu rada.
Drugim rečima, radnici koji poznaju svoj posao, ali umeju da koriste AI za ubrzavanje procesa i povećanje produktivnosti, mogli bi da budu među najtraženijim kadrovima u narednoj deceniji.
Veštačka inteligencija kao pomoćnik, a ne konkurencija
Stručnjaci savetuju zaposlenima da na veštačku inteligenciju ne gledaju kao na pretnju, već kao na alat koji može da preuzme rutinske administrativne poslove.
To podrazumeva korišćenje AI sistema za pripremu izveštaja, obradu i analizu podataka, istraživanje tržišta, sastavljanje dokumenata ili organizaciju informacija.
Na taj način zaposleni mogu da oslobode vreme za zadatke u kojima ljudsko iskustvo i dalje nema adekvatnu zamenu – pregovaranje, rešavanje kompleksnih problema, upravljanje ljudima i donošenje poslovnih odluka.
Promene su već vidljive
Istraživanje ukazuje da su određene profesije već pod snažnim uticajem generativne veštačke inteligencije.
Pre svega, reč je o zanimanjima iz oblasti razvoja softvera, programiranja i informacionih tehnologija, gde je zabeležen nešto veći broj zaposlenih starijih od 55 godina koji su napustili tržište rada nakon ubrzanog razvoja AI alata.
Međutim, autori studije naglašavaju da to ne znači nestanak tih profesija.
Naprotiv, programeri i IT stručnjaci i dalje ostaju među zaposlenima sa najdužim radnim vekom, ali se od njih sada očekuje drugačiji način rada, u kojem će veštačka inteligencija biti sastavni deo svakodnevnih procesa.
Starenje stanovništva menja tržište rada
Jedan od razloga zbog kojih stručnjaci ne očekuju masovno istiskivanje starijih radnika jeste i demografska slika razvijenih zemalja.
Stanovništvo stari, broj ljudi koji ulaze na tržište rada raste sporije nego ranije, a kompanije se već suočavaju sa nedostatkom kvalifikovane radne snage.
Zbog toga se očekuje da će poslodavci sve više koristiti veštačku inteligenciju kao alat koji povećava efikasnost zaposlenih, umesto da u potpunosti zamenjuje ljudski rad.
Kontinuirano učenje postaje obaveza
Najvažnija poruka istraživanja jeste da godine više neće biti presudan faktor uspeha na tržištu rada, već spremnost zaposlenih da uče i prilagođavaju se novim tehnologijama.
Za starije radnike to znači da će poznavanje AI alata postati gotovo jednako važno kao nekada poznavanje rada na računaru ili kancelarijskih programa.
Istovremeno, kompanije će, prema procenama stručnjaka, sve više ceniti zaposlene koji mogu da spoje dugogodišnje profesionalno iskustvo, razumevanje poslovnih procesa i efikasno korišćenje veštačke inteligencije.
Upravo ta kombinacija mogla bi da postane jedna od ključnih prednosti na tržištu rada u godinama koje dolaze, potvrđujući da razvoj tehnologije ne mora nužno da znači i kraj karijere za starije generacije, već početak novog načina rada u kojem će iskustvo i digitalne veštine biti podjednako važni.
