U Srbiji su trenutno aktivna četiri žarišta afričke kuge svinja, a nadležni poručuju da je uklanjanje zaraženih i kontaktnih životinja jedini način da se spreči dalje širenje bolesti. Virus koji pogađa domaće i divlje svinje ne predstavlja opasnost za ljude, ali nanosi velike ekonomske štete stočarstvu.
Afrička kuga svinja i dalje predstavlja ozbiljan izazov za domaće stočarstvo, a trenutno su registrovana žarišta na području Sremskog i Mačvanskog okruga, grada Beograda i dela Kolubarskog okruga, izjavila je Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
Ona je navela da je reč o veoma zaraznoj virusnoj bolesti koja pogađa domaće i divlje svinje, ali da nema opasnosti za ljude, jer se virus ne prenosi na čoveka niti konzumiranjem mesa.
„Čovek ne oboljeva od ove bolesti i ona se ne može preneti sa životinje na čoveka, niti hranom od eventualno zaraženih svinja“, rekla je Ivanjac za RTS.
Prema njenim rečima, afrička kuga svinja prisutna je u Srbiji gotovo pet godina i za to vreme prouzrokovala je značajne gubitke, posebno u sektoru stočarstva.
Kako za ovu bolest još ne postoji registrovana i efikasna vakcina, eutanazija zaraženih životinja i onih koje su bile u neposrednom kontaktu sa virusom ostaje jedina mera za kontrolu epidemije.
„Zbog karaktera bolesti mora se reagovati preventivno i ukloniti sve životinje iz objekta u kojem je bolest potvrđena. Takođe se uklanjaju i životinje koje su bile u kontaktu sa obolelim grlima ili zaraženim objektom. Za to postoje jasno propisana pravila koja moraju strogo da se poštuju“, objasnila je Ivanjac.
Najveći udar afrička kuga svinja trenutno je zadala farmama u Sremu. Na farmi „Mistral komerc“ u Hrtkovcima počela je eutanazija više od 11.000 svinja nakon potvrde prisustva virusa. Biće uklonjene priplodne krmače, prasad i tovne svinje, što predstavlja jedan od najvećih gubitaka na jednom gazdinstvu od pojave ove bolesti u Srbiji.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić istakao je da je dosledno sprovođenje biosigurnosnih mera ključna zaštita od širenja virusa.
Među najvažnijim merama su kontrola kretanja ljudi i vozila, dezinfekcija opreme i objekata, sprečavanje kontakta domaćih i divljih svinja, kao i strogo poštovanje veterinarskih procedura na farmama.
Nadležni apeluju na proizvođače da svaku sumnju na pojavu bolesti odmah prijave veterinarskim službama, jer je brzo reagovanje od presudnog značaja za ograničavanje posledica i zaštitu preostalih gazdinstava.
