Reč dramaturga:
„Totovi“ su groteska koja je u ovoj postavci na scenu „pojačana“ elementima crnohumorne komedije i ponegde, vrlo diskretno, obojena apsurdom. Piščeva paradigma o robovima i tiranima nije zahtevala nikakve veće dramaturške intervencije osim manjih skraćenja i prilagođenja. Značajnije izmene u narativnoj liniji odnose se na fenomen relativizacije istine koji u originalnoj drami obrađen samo u naznakama – a u ovom uprizorenju dobio je mnogo značajnije mesto.
Istina je (osim u Ajnštajnovoj teoriji relativnosti) apsolutna kategorija. I po definiciji je uvek samo jedna – ne može ih biti više. Istina ne zavisi ni od većinskog mišljenja ni od našeg stava, ne zavisi od interesa, ne zavisi od morala, ne tiče je se isplativost, nema veru, nema naciju i boju – prosto je nezavisna od svega. Osim od same sebe. To je teorija.
U „praksi“ se, naravno, laže. Ali ta laž nije problem. Čak ako ponekad i ne znamo da razlikujemo istinu od laži to je samo nesrećan pojedinačan slučaj – sve dok principijelno znamo da se ono što vredi nalazi u istini, a ono bezvredno u laži. Sve dok to znamo – nek nas slobodno lažu.
Pravi problem nastaje kad se u našem vrednosnom sistemu istina i laž izjednače – i kad sve postane isto. Kad sve počne da nam vredi podjednako i kad sve postane samo jedna od ravnopravnih verzija nas i sveta oko nas – to znači da je taj svet izgubio kriterijum i za sebe i za druge. A boljeg kriterijuma od istine nema.
Upravo u toj relativizaciji istine leži glavni raditeljsko-dramaturški idejni otklon na kojem će ova postavka „Totova“ insistirati – i upravo zbog toga su u tekst ubačene specijalne „crne kutije“ sa istinom i većina ostalih izmena.
Ulaznica: 800,00 RSD