SAUDIJCI OBJAVILI CEO MEMORANDUM: Pa to je trijumf Teherana, Vašingtonu samo mrvice

Sporazum u 14 tačaka

1. Islamska Republika Iran i Sjedinjene Američke Države, zajedno sa svojim saveznicima u trenutnom ratu, potpisivanjem ovog Memoranduma o razumevanju proglašavaju trenutni i trajni kraj rata na svim bojištima, uključujući Liban, i obavezuju se da od sada neće pokretati nikakve neprijateljske akcije jedni protiv drugih, niti će pretiljati silom ili upotrebljavati silu. Konačni sporazum potvrdiće odredbe ovog člana i ostalih članova.
2. IR Iran i SAD obavezuju se da će poštovati međusobni suverenitet i teritorijalnu celovitost i suzdržavati se od mešanja u unutrašnje poslove druge strane.
3. IR Iran i SAD obavezuju se da će pregovarati i postići konačni sporazum u roku od najviše 60 dana, uz mogućnost produženja uz obostrani pristanak.
4. Odmah nakon potpisivanja ovog Memoranduma, SAD ukida pomorsku blokadu, sprečava bilo kakvo ometanje ili blokiranje brodova IR Irana i u roku od najviše 30 dana obnavlja brodski saobraćaj u punom kapacitetu. Promet će biti srazmeran nivou pre rata. SAD se takođe obavezuju da će povući svoje snage iz okolnih područja u roku od 30 dana nakon konačnog sporazuma.
5. Nakon potpisivanja Memoranduma, IR Iran odmah preduzima korake da bi se u roku od 30 dana obnovilo kretanje trgovačkih brodova iz Perzijskog zaliva ka Omanskom moru i obrnuto, na nivo pre rata, uzimajući u obzir potrebu za uklanjanjem tehničkih prepreka i neutralizacijom mina koje će sprovesti Iran.
6. SAD se obavezuju da će, zajedno sa regionalnim partnerima, izraditi sveobuhvatan plan za obnovu i ekonomski razvoj IR Irana, usaglašen sa obe strane, uz osigurano finansiranje od najmanje 300 milijardi dolara. Mеханизам realizacije tog plana, kao deo konačnog sporazuma, biće formiran u roku od 60 dana.
7. SAD se obavezuju da će, prema rasporedu koji će biti dogovoren u konačnom sporazumu, ukinuti sve vrste sankcija kojima se IR Iran trenutno suočava – uključujući rezolucije Saveta bezbednosti UN, odluke Odbora guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE), kao i sve jednostrane američke sankcije (primarne i sekundarne).
8. IR Iran ponavlja da nikada neće proizvoditi nuklearno oružje. Sudbina obogaćenog materijala i sva ostala međusobno dogovorena pitanja vezana za nuklearni program – uključujući iranske nuklearne potrebe – biće rešena u konačnom sporazumu na odgovarajući način. Konačni sporazum potvrdiće odredbe ovog člana.
9. IR Iran i SAD dogovorile su se da će do postizanja konačnog sporazuma zadržati postojeće stanje: Iran zadržava trenutni nivo svog nuklearnog programa, a SAD ne uvode nove sankcije niti jačaju svoje snage u regionu.
10. SAD se obavezuju da će odmah nakon potpisivanja Memoranduma, i do datuma ukidanja sankcija, američko Ministarstvo finansija izdavati izuzeća za izvoz iranske sirove nafte, petrohemijskih proizvoda i derivata, kao i za sve povezane usluge – uključujući bankarske usluge, osiguranje, transport itd.
11. SAD se obavezuju da će, s obzirom na napredak u pregovorima ka konačnom sporazumu, zamrznuta ili ograničena sredstva i imovina IR Irana biti oslobođena i potpuno stavlјena na raspolaganje. Ta sredstva – bez obzira gde se nalaze – koristiće se po odluci Centralne banke IR Irana i biće potpuno dostupna za upotrebu. SAD će izdati sve potrebne dozvole i licence.
12. IR Iran i SAD dogovorile su se da će se uspostaviti mehanizam za nadzor uspešne implementacije konačnog sporazuma i budućeg poštovanja obaveza iz tog sporazuma.
13. Nakon potpisivanja Memoranduma, i nakon što dobije garancije o početku implementacije članova 4, 5, 10 i 11, IR Iran i SAD ulaze u pregovore o konačnom sporazumu isključivo u vezi sa preostalim članovima.
14. Konačni sporazum biće odobren obavezujućom rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
    

    Zašto dokument izgleda kao dobitak za Iran?

    Ako se nacrt potvrdi u ovakvom obliku, njegov politički značaj teško je odvojiti od činjenice da Iran u njemu dobija većinu onoga što je za Teheran strateški najvažnije.
    Dokument ne predviđa trenutno demontiranje iranskog nuklearnog programa, ne traži predaju obogaćenog materijala pre konačnog sporazuma i ne uvodi nove mehanizme pritiska u ovoj fazi. Umesto toga, najosetljivija nuklearna pitanja ostavljena su za nastavak pregovora, dok Iran do tada zadržava status kvo.
    S druge strane, američke obaveze su veoma konkretne i vremenski precizno definisane:
    • odmah se ukida pomorska blokada,
    • omogućava se izvoz nafte i petrohemije,
    • otvara se put ka oslobađanju zamrznute imovine,
    • prihvataju se pregovori o ukidanju svih sankcija,
    • a najvažnije – predviđa se plan ekonomske obnove vredan 300+ milijardi dolara, što je politički izuzetno težak korak za Vašington i njegove saveznike.
    Važan je i regionalni aspekt. Prekid rata ne bi važio samo za Iran i SAD, već i za sva bojišta, uključujući Liban. Time se, makar posredno, ugrađuje zaštita iranskih regionalnih saveznika od daljih neprijateljstava. Povlačenje američkih snaga iz okoline nakon konačnog sporazuma dodatno bi učvrstilo iranski utisak da je Teheran izdržao pritisak i natereo Vašington na pregovore o novoj regionalnoj ravnoteži.
    Upravo zato, dokument deluje kao ozbiljan udarac za Izrael, iako se ta zemlja nije eksplicitno pominje. Kroz formulaciju o „američkim saveznicima u trenutnom ratu“, Izrael bi bio obuhvaćen prekidom neprijateljstava – uključujući i Liban. Ako bi takav sporazum bio potvrđen, to bi značilo da izraelska strategija maksimalnog pritiska na Teheran nije uspela ni da slomi režim, ni da odmah ukloni ključne elemente iranskog nuklearnog programa.
    Zbog svega navedenog, ovaj nacrt – barem prema objavljenom tekstu – ne izgleda kao dokument u kojem Iran plaća visoku cenu za mir. Izgleda više kao diplomatski trijumf Teherana: Iran prihvata otvaranje plovnih puteva i ponavlja davno iznetu tvrdnju da neće proizvoditi nuklearno oružje (što je, bar formalno, bio slučaj i pre rata), a zauzvrat dobija ekonomsko olakšanje, pristup novcu, međunarodnu legitimaciju i jasan put ka normalizaciji.

    M. D.