Iako se mnogi zdravstveni rizici mogu otkriti na vreme, preventivni pregledi među muškarcima i dalje nisu deo redovne zdravstvene kulture. Stručnjaci upozoravaju da odlaganje pregleda povećava verovatnoću kasnog otkrivanja bolesti.
Mnogi muškarci i dalje odlazak lekaru doživljavaju kao nešto što je potrebno tek kada se pojave jasni simptomi ili kada zdravstveni problem počne ozbiljno da utiče na svakodnevni život. Međutim, upravo se najveći broj faktora rizika za bolesti srca, dijabetes i pojedina maligna oboljenja može prepoznati mnogo ranije — kroz redovne preventivne kontrole. Podaci pokazuju da Srbija i dalje zaostaje za evropskim prosekom kada je reč o razvijenoj kulturi prevencije.
Prema rečima dr med. Ivana Ćertića, specijaliste interne medicine i subspecijaliste kardiologije iz MediGroup sistema, podaci iz 2023. godine pokazuju da preventivne preglede u Evropskoj uniji obavlja oko dve trećine stanovništva, dok u Srbiji na redovne kontrole odlazi tek svaki treći građanin.
Pregledi se odlažu dok problem ne postane vidljiv
„Ne boli me ništa“, „Ima vremena“, „Ko zna šta će da pronađu“ — razlozi su koje lekari često čuju od pacijenata koji dugo odlažu pregled.
Kako objašnjava dr Ćertić, problem je u tome što brojna oboljenja dugo prolaze bez jasnih simptoma, pa ljudi pregled zakazuju tek kada se tegobe već razviju.
– Svi znamo da je lakše sprečiti nego lečiti, ali mali broj ljudi uspe da prevenciju pretvori u naviku – navodi on.
Prema njegovim rečima, uzroci su različiti — od nedostatka zdravstvenih navika još od mlađeg uzrasta, preko osećaja da problem neće nastati, pa do straha od mogućih rezultata ili nedostatka vremena.
Šta podrazumeva osnovni preventivni pregled
Preventivni pregled ne svodi se samo na laboratorijske analize, već podrazumeva procenu celokupnog zdravstvenog stanja.
Lekar prikuplja podatke o ranijim bolestima, navikama, profesionalnim opterećenjima, porodičnoj istoriji i postojećim tegobama, nakon čega sledi klinički pregled.
Standardne kontrole najčešće uključuju merenje krvnog pritiska, pulsa, telesne temperature i disanja, laboratorijske analize krvi i urina, EKG pregled, ultrazvuk abdomena i urološki pregled, dok se dodatna dijagnostika određuje u skladu sa uzrastom i faktorima rizika.
Među analizama koje se najčešće preporučuju nalaze se kompletna krvna slika, kontrola šećera u krvi, lipidni status, analiza funkcije bubrega i jetre, kao i dodatni parametri poput PSA, TSH ili drugih skrining testova kada za to postoji indikacija.
Kada početi sa redovnim kontrolama
Prema preporukama stručnjaka, idealno vreme za početak preventivnih pregleda ne bi trebalo odlagati.
U tridesetim godinama fokus je na usvajanju zdravih navika i osnovnim pregledima, u četrdesetim se više pažnje posvećuje proceni kardiovaskularnog rizika i porodičnim predispozicijama, dok se nakon pedesete godine uključuju i skrining pregledi za rano otkrivanje određenih malignih bolesti.
– Ako je napravljena pauza u odlascima lekaru, najbolji trenutak da se krene jeste čim okolnosti to dozvole – poručuje dr Ćertić.
Ignorisanje simptoma i posledice savremenog načina života
Prema iskustvu lekara, muškarci se značajno ređe obraćaju zdravstvenom sistemu u odnosu na žene, iako to ne znači da ređe obolevaju.
Posebno zabrinjava činjenica da se često zanemaruju problemi povezani sa mentalnim zdravljem, jer se simptomi anksioznosti i depresije kod muškaraca ređe prepoznaju i prijavljuju.
Istovremeno, dugotrajan stres, nedostatak sna, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost dodatno povećavaju rizik od razvoja hroničnih bolesti.
Stručnjaci podsećaju da preventivni pregled nije pokazatelj straha, već odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju i prilika da se potencijalni problemi otkriju pre nego što postanu ozbiljni.
Priredila: M. T.
