Kontinuirana posvećenost zaštiti izbeglica i raseljenih lica ostaje jedan od ključnih izazova međunarodne zajednice, poručila je Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) uoči Svetskog dana izbeglica, koji se obeležava 20. juna. U godini kada se navršava 75 godina od usvajanja Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine, iz ove organizacije podsećaju da osnovni principi međunarodne zaštite ostaju jednako važni kao i u trenutku njihovog nastanka.
U trenutku kada milioni ljudi širom sveta i dalje napuštaju svoje domove zbog sukoba, nasilja i progona, međunarodne institucije upozoravaju da odgovori država ne smeju biti kratkoročni niti selektivni.
Direktorka ODIHR-a Marija Telalijan poručila je da Svetski dan izbeglica predstavlja priliku ne samo da se ukaže na izazove sa kojima se suočavaju raseljena lica, već i da se prepozna njihova otpornost i doprinos zajednicama koje ih prihvataju.
„Sedamdeset pet godina nakon usvajanja Konvencije o izbeglicama, njeni principi ostaju važni kao i uvek“, navela je Telalijan, dodajući da države učesnice OEBS-a imaju zajedničku odgovornost da obezbede zaštitu, dostojanstvo i održiva rešenja za ljude primorane da napuste svoje domove.
Više od 23 miliona raseljenih u regionu OEBS-a
Prema procenama na koje se poziva ODIHR, oko 23 miliona ljudi u regionu OEBS-a trenutno je raseljeno usled ratova, nasilja ili progona i zavisi od međunarodnih mehanizama zaštite.
Sve države članice ove organizacije ranije su se obavezale da osiguraju međunarodnu zaštitu izbeglica i doprinesu raspodeli odgovornosti među državama, kako bi se izbegao nesrazmeran teret na pojedine zemlje.
Ukrajinska kriza i dalje dominantan izazov
Posebno mesto u aktuelnim migracionim tokovima i dalje zauzimaju posledice rata u Ukrajini, koji je nakon početka ruske invazije 2022. godine izazvao jedno od najvećih raseljavanja u Evropi u savremenoj istoriji.
Milioni ukrajinskih građana i dalje borave van svojih domova, dok veliki broj njih ostaje pod režimima privremene zaštite u evropskim državama.
Kako vreme prolazi, sve više država otvara pitanje budućeg modela podrške i eventualnog redefinisanja postojećih režima zaštite, što prema ocenama ODIHR-a zahteva poseban oprez kako određene kategorije raseljenih ne bi ostale bez institucionalne podrške.
Zaštita do trenutka bezbednog povratka
Iz ODIHR-a poručuju da svaka politika prema raseljenim licima mora ostati zasnovana na međunarodnim obavezama i humanitarnim standardima.
Naglašava se da zaštita treba da traje onoliko dugo koliko postoje objektivni razlozi za raseljavanje, uz cilj da se obezbede uslovi za dobrovoljan, bezbedan i dostojanstven povratak u zemlje porekla.
Poruka uoči ovogodišnjeg Svetskog dana izbeglica ostaje jasna – dugotrajne krize zahtevaju dugoročnu međunarodnu odgovornost, a očuvanje prava raseljenih ostaje jedno od ključnih pitanja savremenog sveta.
M. T.
