Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila upozorava da je migrantski pritisak trenutno manji, ali da bi novi talasi raseljavanja predstavljali ozbiljan izazov za postojeće kapacitete.
Od početka velikog migrantskog talasa 2015. godine kroz Srbiju je prošlo više od milion izbeglica i migranata, dok je status azila u zemlji do sada dobilo ukupno 261 lice, izjavio je direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović povodom Svetskog dana izbeglica.
Prema njegovim rečima, trenutna situacija u Srbiji znatno je mirnija u odnosu na prethodne godine, a u prihvatnim centrima trenutno boravi oko 160 ljudi. Većina onih koji prolaze kroz zemlju zadržava se kratko, najčešće jedan do dva dana, pre nastavka puta ka državama zapadne Evrope.
Đurović je naveo da među ljudima koji dolaze dominiraju državljani Avganistana, Egipta, Turske, Sirije, Gane i Burundija, ali da deo migracija ostaje van institucionalnog sistema, uz korišćenje krijumčarskih ruta.
Ukazao je i na prisustvo velikog broja ljudi koji su u Srbiju došli usled rata u Ukrajini, navodeći da trenutno u zemlji boravi oko 32.000 izbeglih iz Ukrajine, dok više od 1.000 njih koristi institut privremene zaštite.
Govoreći o širem migracionom kontekstu, Đurović je dodao da se u Srbiji nalazi i više od 43.000 ruskih državljana, koji su u zemlju došli iz različitih razloga povezanih sa ratom i promenjenim geopolitičkim okolnostima.
On je upozorio da bi svaki ozbiljniji talas migracija predstavljao veliki izazov za domaći sistem prihvata, imajući u vidu da je broj operativnih prihvatnih centara smanjen sa nekadašnjih 19 na četiri.
Posebno je ukazao na probleme sa kojima se suočavaju izbeglice i tražioci azila – od administrativnih prepreka i otežanog pristupa zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, do rizika od zloupotreba zbog njihovog ranjivog položaja.
Đurović smatra da Srbiji nedostaje dugoročno uređena politika integracije migranata i izbeglica, koja bi podrazumevala sistemsku podršku i uključivanje u lokalne zajednice.
Govoreći o evropskim migracionim tokovima, ocenio je da zemlje regiona i Evropske unije ulažu značajne napore da spreče ponavljanje scenarija iz 2015. godine, kroz strožu kontrolu granica i koordinaciju institucija.
Prema njegovim rečima, iako se globalne krize pažljivo prate, trenutno ne postoje pokazatelji koji bi ukazivali na neposredan rizik od novog masovnog talasa migracija preko Balkana, ali je neophodno održavati spremnost sistema i kontinuirano pratiti međunarodna dešavanja.
M. T.
