Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor Harvardskog univerziteta Erik Maskin poručio je u Beogradu da je za efikasnu borbu protiv klimatskih promena neophodno uspostavljanje mehanizama međunarodne saradnje koji će učiniti da je zajedničko delovanje racionalan izbor svih država.
Maskin je danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), u okviru 21. Svetskog kongresa ekonomista, predstavio teoriju dizajna mehanizama, čiji je jedan od tvoraca, ističući da se ona bavi kreiranjem pravila i institucija koje usmeravaju ponašanje aktera sa različitim interesima ka zajedničkom cilju.
Prema njegovim rečima, upravo klimatske promene predstavljaju tipičan primer problema kolektivne akcije, u kojem države imaju podsticaj da izbegnu troškove smanjenja emisija, iako svi dugoročno imaju korist od očuvanja klime.
„Ako želimo da se izborimo sa klimatskim promenama, moramo osmisliti mehanizme koji će učiniti da saradnja bude racionalan izbor za svaku zemlju“, poručio je Maskin.
On je objasnio da međunarodni sporazumi moraju biti dizajnirani tako da nijedna država nema koristi od nepoštovanja dogovorenih obaveza, dok ostale snose troškove, naglašavajući da je ključ u kombinaciji podsticaja i sankcija.
Kao ilustraciju principa, Maskin je naveo klasičan primer „deljenja torte“, gde jedno dete seče parče, a drugo bira, što podstiče pravednu podelu, kao i Vikrijeov model aukcija, koji se koristi u dodeli radio-frekvencija, a u kojem pobednik plaća drugu najvišu ponuđenu cenu.
Govoreći o praktičnoj primeni, Maskin je istakao da se isti principi koriste u dizajnu tržišta i aukcionih sistema, gde je cilj da učesnici daju realne ponude bez strateškog potcenjivanja ili precenjivanja vrednosti.
U kontekstu klimatskih promena, on je naveo da je osnovni problem to što je smanjenje emisija skupo za pojedinačne zemlje, dok su koristi globalne, zbog čega bez koordinacije ne dolazi do dovoljnog smanjenja zagađenja.
„Jedini način da se problem reši jeste međunarodni sporazum u kojem svaka zemlja preuzima obaveze u zamenu za isto takvo ponašanje drugih“, rekao je Maskin, dodajući da takav sistem mora biti samosprovodiv i zasnovan na zajedničkom interesu.
Na pitanje o tome ko bi trebalo da „dizajnira mehanizme za dizajn mehanizama“, Maskin je ocenio da u međunarodnim odnosima ne postoji centralna vlast, pa se rešenja moraju graditi kroz pregovore i dogovore između država.
On je zaključio da teorija mehanizama pruža matematički i institucionalni okvir koji može pomoći u rešavanju problema kolektivne akcije, uključujući i klimatske promene, koje smatra jednim od ključnih izazova savremenog sveta.
Na kraju predavanja, Maskinu je u SANU uručena Plaketa o izvrsnosti.
