Ministar finansija poručio na Svetskom kongresu ekonomista da stabilne javne finansije omogućavaju brže odgovore na globalne krize i dugoročne razvojne izazove.
Srbija ulazi u period globalnih ekonomskih promena sa javnim dugom od oko 43,7 odsto bruto domaćeg proizvoda i gotovo pet milijardi evra raspoloživih rezervi, izjavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ocenjujući da fiskalna otpornost postaje jedno od najvažnijih ekonomskih pitanja savremenog doba.
Govoreći na panelu posvećenom fiskalnoj politici i održivom razvoju tokom 21. Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu, Mali je ocenio da se svet više ne suočava sa pojedinačnim krizama već sa trajno promenjenim ekonomskim okruženjem.
Prema njegovim rečima, savremene ekonomije istovremeno trpe pritiske demografskih promena, klimatskih izazova, tehnološke transformacije, geopolitičkih sukoba i promena u međunarodnim trgovinskim odnosima.
U takvim okolnostima, kako je naveo, fiskalna politika prevazilazi klasično upravljanje deficitom i javnim dugom i postaje instrument očuvanja ukupne otpornosti države.
Kao primer takvog pristupa, ministar je naveo reakciju Srbije tokom pandemije kovida, kada su, prema njegovim rečima, sprovedeni veliki programi podrške privredi i očuvanja zaposlenosti, uz istovremeno obezbeđivanje zdravstvenih kapaciteta.
Govoreći o periodu nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, istakao je da je fokus bio na očuvanju energetske stabilnosti i kontinuiteta snabdevanja za građane i privredu.
Posebno je ukazao na značaj očuvanja fiskalnog prostora, navodeći da Srbija danas raspolaže rezervama od gotovo pet milijardi evra i odnosom javnog duga prema BDP-u od 43,7 odsto, što je, kako je rekao, znatno ispod proseka evrozone.
Mali je ocenio da upravo sposobnost države da raspolaže finansijskim rezervama i brzo reaguje u nepredviđenim okolnostima predstavlja osnov dugoročne ekonomske stabilnosti.
Zaključio je da održiv rast ostaje osnovni preduslov za očuvanje fiskalne stabilnosti i finansiranje budućih razvojnih politika.
M. T.
