Dva naučna rada nemačkog fizičara i nobelovca Maksa Planka, nastala tokom četrdesetih godina prošlog veka, povučena su iz digitalne arhive naučnog časopisa The Science of Nature (nekadašnjeg Naturwissenschaften), ali istoričari nauke smatraju da iza tog poteza najverovatnije ne stoji naučni propust – već greška automatizovanog sistema.
Slučaj je izazvao pažnju akademske zajednice jer je reč o naučniku koji se smatra jednim od utemeljivača moderne fizike i čoveku čije je ime danas sinonim za kvantnu teoriju.
Prema analizi istoričara nauke Iva Gingra sa Univerziteta Kvebek u Montrealu i Mahdija Kelfauija sa Univerziteta Kvebek u Troa Rivijeru, nema pokazatelja da je Plank prekršio akademska pravila. Naprotiv, ocenjuju da su savremeni digitalni sistemi za proveru dupliranih publikacija verovatno pogrešno protumačili istorijske okolnosti u kojima su tekstovi objavljeni.
Radovi potiču iz poslednjih godina Plankovog života i objavljeni su u tadašnjem časopisu Naturwissenschaften. Danas se u digitalnoj arhivi uz njih nalazi napomena da su povučeni zbog navodnog kršenja autorskih prava, a istoričari pretpostavljaju da je oznaka dodata još 2011. godine.
Jedan od spornih tekstova bio je objavljen na više mesta, ali stručnjaci podsećaju da je takva praksa u prvoj polovini 20. veka bila uobičajena – cilj nije bio samoplagijat, već što šire prenošenje novih naučnih ideja u vremenu kada međunarodna razmena znanja nije bila ni približno brza kao danas.
Drugi slučaj deluje još neobičnije. Plankov tekst je, prema proceni istoričara, verovatno pogrešno označen kao duplikat jer je nosio isti naslov kao raniji tekst filozofa Alojza Milera. Međutim, nije bila reč o kopiranju – već o Plankovom odgovoru na kritiku njegovih stavova, objavljenom nekoliko meseci kasnije pod identičnim naslovom, što je tada predstavljalo prihvaćenu akademsku praksu.
Zanimljivo je da glavna urednica časopisa The Science of Nature Suzan Skarlata nije ni znala da su radovi uklonjeni sve dok joj se nisu obratili novinari.
„To je potpuno neverovatno. Ne razumem zašto su označeni. Deluje kao posledica algoritma i mislim da bi grešku trebalo ispraviti“, izjavila je ona.
Istoričari upozoravaju da ovaj slučaj otvara šire pitanje – šta se događa kada savremeni digitalni alati i pravila počnu da ocenjuju naučne radove nastale pre više od jednog veka, u potpuno drugačijem akademskom okruženju.
Maks Plank, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku za 1918. godinu i jedan od ljudi koji su promenili način na koji razumemo prirodu, preminuo je 1947. godine. Upravo zato deo naučne zajednice smatra da ovakve greške nisu samo tehnički problem, već pitanje očuvanja istorije nauke i razumevanja vremena u kojem su velika otkrića nastajala.
