NOVI SAD – U susret Međunarodnom danu borbe protiv zloupotrebe droga 26.06, Specijalna bolnica „Vita“, tradicionalno već deveti put, sprovela je istraživanje o rizičnim oblicima ponašanja mladih. Ispitivanje je sprovedeno početkom juna 2026. god. na uzorku od 403 mladih starosti od 15 -30 godina metodom slučajnog uzorka na ulicama Novog Sada i on-line anketom.
Rezultati su pokazali da je čak 37 % ispitanjih probalo neku od droga, što je za gotovo 5% više u odnosu na rezutate istraživanja iz 2023 g. Kao dominantna droga i dalje se pojavljuje marihuana u 62,9% slučaja a zatim slede kokain sa 10,9 % , amfetamini sa 9,4 % učestalosti konzumiranja. Pored navedenih u značajnom procentu se zloupotrebljava i ekstazi 8,9 %, LSD 3 %, dok je učestalost konzumiranja heroina kod ispitanih na nivou 0,5%. Marihuana zauzima sve veći prostor kao supstanca koja se zloupotrebljava, dok je zadržan i trend popularnosti zloupotrebe kokaina i amfetamina iz prethodnih godina.
Takođe, podaci da čak 75,4 % mladih poznaje nekoga u svom neposrednom okruženju ko koristi droge i da je njih čak 65,5% bilo direktno ponuđeno sa nekom drogom, govore o vrlo visokom nivou dostupnosti i sam tim i visokoj izloženosti mladih drogama. Osim toga vidimo i sve manju socijalnu inhibiciju ovakvog ponašanja koja se manifestuje u sve otvorenijoj i slobodnijoj ponudi droge drugima.
Ove okolnosti su svakako i jedan od osnovnih generatora širenja zloupotrebe droge kod mladih. U tom smislu zbog ove izvesnosti rizika u pripremi mladih odavno više ne važe reči “ako ti neko ponudi drogu….” već “kada ti neko ponudi drogu…”. I u ovom delu beležimo nepovoljnije rezltate, takođe za oko 5% u odnosu na istraživanje iz 2023 g.
Jednako tako možemo govoriti i o nedovoljnoj pripremljenosti mladih na ovaj nivo izloženosti drogama kroz prisustvo brojnih zabluda i predrasuda. Mladi su skloni rizičnim stavovima da je drogu moguće kontrolisano uzimati bez težih i dugoročnijih posledica, povremeno u „posebnim prilikama“ što podržava čak 35,5 % ispitanika ili su skloni da opravdavanju podele droga na „lake“ i „teške“ u čak 70% slučajeva u ovom istraživanju. Blagi optimizam možemo da crpimo iz činjenice da su mladi u ovom uzorku pokazali nešto više opreza u odgovorima, t.j nešto niži stepen prisustva ovih tipičnih zabluda kod mladih u odnosu na prethodno istraživanje gde su rezultai bili još nepovoljniji za 5-6 %. Naravno, ovaj “optimizam” treba razumeti “uslovno” pošto su predrasude i zablude i dalje prisutne na vrlo visokom nivou, a i sam procenat eksperimentisanja i nivoa izloženosti je u porastu.
Ako sa jedne strane imamo realnost sa vrlo visokim nivom izloženosti mladih drogama, njihova adekvatna priprema na ove sve izvesnije izazove odrastanja postaje još važniji zadatak. Postojanje i rasprostranjenost pojedinih zabluda i predrasuda o samim drogama kao i o njenoj zloupotrebi ili bolestima zavisnosti spuštaju gard, smanjuju distancu i čine pogrešan korak da se proba droga sve izvesnijim. Ako se to desi, naravno rizik je nemerljiv jer niko, apsolutno niko ne može da garantuje da „probanje“ neće prerasti u učestalu zloupotrebu i završiti se sa nekim od oblika bolesti zavisnosti ili da će naići na neku drogu iz „kućne laboratorije“ i sa jednim, pojedinačnim uzimanjem ugroziti svoj život. Zbog toga je važno pre svega kod mladih raditi na razbijanju upravo ovih najčešćih zabluda o drogama, kaže Milan Vlaisavljević, direktor Specijalne bolnice „Vita“.
U istraživanju je sagledavan i način na koji se mladi informišu o drogama i bolesti zavisnosti, izvori informisanja koji utiču na formiranje stavova, samim tim i na njihovo ponašanje. Rezultati su pokazali da su roditelji, t,j porodica prisutni u 16,1% kao izvor informisanja, a slično je i sa drugim autoritetima kao što su škola, lekari sa 12,2%. Nešto učestaliji izvor informisanja je socijalno okruženje, t.j društvo mlade osobe sa 22,9 %. Kao dominantan izvor informisanja sa 48,8% se javljaju uopšteno mediji, pri čemu je manji uticaj tzv. tradicionalnih medija (TV, radio, štampani mediji) svega 5,22% dok je „ostatak“ od preko 43,6% vezan za informisanje preko interneta (podjednako portali, youtube) i dominantno „društvene mreže“ sa 29,4% uticaja. Ove okolnosti bi svakako trebalo uzeti u obzir prilikom kreiranja preventivnih programa namenjenih mladima.
Specijalna bolnica „Vita“ svake godine sprovodi istraživanja na teme rizičnih oblika ponašanja mladih sa posebnim akcentom na zloupotrebu droga, alkohola i kockanja u cilju podizanja svesti o štetnosti i posledicama ovakvih oblika ponašanja.
M. D.
