Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da bez Hram Svetog Save srpski narod i država ne bi mogli da opstanu, nakon što je prisustvovao potpisivanju ugovora o obezbeđivanju sredstava za završne radove na ovom objektu.
Ugovor su u kripti Hrama potpisali predsednik Vlade Đuro Macut i patrijarh srpski Porfirije, uz prisustvo državnog vrha.
Prema navodima, sredstva su namenjena nastavku radova na monumentalnim mozaicima, kao i završnom uređenju enterijera jednog od najznačajnijih verskih i kulturnih objekata u Srbiji.
Patrijarh Porfirije poručio je da je Srpska pravoslavna crkva podršku države primila sa zahvalnošću, ističući da je Hram „duhovno središte naroda“ i nasleđe koje prevazilazi generacije.
Događaj je održan na Vidovdan u prostoru kripte posvećene Sveti knez Lazar, što je dodatno naglašeno kao simboličan datum u državnom i verskom kalendaru.
Hram Svetog Save, smešten na području Vračar, jedan je od najvećih pravoslavnih hramova na svetu i simbol srpskog duhovnog i nacionalnog identiteta.
Predsednik Vlada Republike Srbije Đuro Macut i patrijarh srpski Porfirije potpisali su danas Ugovor o obezbeđivanju finansijskih sredstava za završne radove na Hram Svetog Save.
Ceremonija potpisivanja održana je u kripti Hrama, a prisustvovao joj je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Potpisivanjem ugovora formalizovana je odluka doneta nakon što je Vlada Srbije 25. juna dala saglasnost da se Srpska pravoslavna crkva obezbede dodatna sredstva za završetak preostalih radova.
Planirano je da sredstva budu usmerena na završne radove na mozaiku, kao i na dodatno ukrašavanje i opremanje unutrašnjosti hrama.
Hram Svetog Save predstavlja najveći srpski pravoslavni hram posvećen Sveti Sava i jedan je od najprepoznatljivijih simbola srpskog verskog, kulturnog i istorijskog nasleđa.
Hram je podignut na području Vračar, na mestu koje se tradicionalno vezuje za spaljivanje moštiju Svetog Save 1594. godine po naredbi Sinan-paša.
Ideja o njegovoj izgradnji pokrenuta je krajem 19. veka, dok su radovi počeli 1935. godine prema projektu arhitekata Bogdan Nestorović i Aleksandar Deroko. Izgradnja je više puta prekidana tokom istorijskih događaja, a završni enterijerski radovi intenzivirani su poslednjih godina.
Posebno mesto u unutrašnjosti zauzimaju monumentalni mozaici koji prekrivaju više od 15.000 kvadratnih metara i realizovani su pod rukovodstvom Nikolaj Muhin.
Foto: Tanjug/AMIR HAMZAGIĆ
