Pregovori o promeni vlasničke strukture Naftne industrije Srbije ulaze u završnu fazu pod pritiskom kratkih rokova i složenih geopolitičkih okolnosti. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović poručila je da je za Srbiju najvažnije da se obezbedi dugoročno rešenje koje će garantovati energetsku sigurnost i nesmetano funkcionisanje domaćeg tržišta nafte i derivata.
Pred Srbijom su ključne sedmice za rešavanje pitanja budućeg vlasništva NIS-a, kompanije koja ima centralnu ulogu u domaćem energetskom sistemu. Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, pregovori su složeni jer uključuju interese više međunarodnih partnera, ali je prioritet države očuvanje energetske stabilnosti.
Ona je ukazala da se rok za rešavanje vlasničkih pitanja poklapa sa istekom operativne licence NIS-a, koja važi do 16. juna, što dodatno povećava pritisak na pregovarački proces.
Kako je navela, ključno je da ruski većinski vlasnik postigne dogovor sa mađarskom energetskom grupom MOL, kao i da takav aranžman dobije saglasnost američke administracije.
Ministarka je istakla da Srbija od početka vodi transparentne razgovore sa svim uključenim stranama i paralelno pregovara sa MOL-om o budućim odnosima među akcionarima. Prema njenim rečima, deo otvorenih pitanja već je rešen, dok se za preostala traže kompromisna rešenja.
Posebno je naglasila da Srbija neće biti prepreka eventualnoj transakciji, ali da će insistirati na zaštiti svojih ekonomskih i energetskih interesa.
U fokusu države ostaje kontinuitet rada Rafinerije nafte u Pančevu i stabilno snabdevanje domaćeg tržišta, bez obzira na ishod pregovora. Đedović Handanović ocenjuje da je upravo očuvanje energetske sigurnosti najvažniji cilj u uslovima pojačanih geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na globalnom tržištu energenata.
Govoreći o odnosima sa ruskim energetskim kompanijama, ministarka je navela da se razgovori sa predstavnicima Gasproma i Gasprom njefta nastavljaju u konstruktivnoj atmosferi, uz obostrano razumevanje značaja dugogodišnje saradnje.
Danas se pravi strategija za budućnost
Srbija mora brzo da reaguje na izazove u energetskom sektoru, ali bez ishitrenih poteza, jer odluke koje se danas donose mogu imati posledice tokom narednih decenija, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Ona je najavila nastavak razvoja nuklearnog programa i ukazala na značaj projekta reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ za domaću i regionalnu energetsku stabilnost.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović poručila je da energetski sektor zahteva dugoročno planiranje i odgovorno donošenje odluka, budući da se efekti investicija i strateških opredeljenja osećaju decenijama.
Gostujući na televiziji Pink, ministarka je naglasila da država mora da bude efikasna u donošenju odluka, ali i oprezna, imajući u vidu da je reč o projektima koji određuju energetsku sliku zemlje u narednih 30 do 50 godina.
Posebno se osvrnula na razvoj nuklearnog programa Srbije, podsećajući da je ukidanjem višedecenijskog moratorijuma otvoren prostor za razmatranje nuklearne energije kao jednog od budućih izvora električne energije.
Prema njenim rečima, Srbija se trenutno nalazi u početnoj fazi razvoja nuklearnog programa, dok će odluka o tehnologiji i potencijalnim partnerima biti doneta nakon završetka stručnih analiza i stvaranja neophodnih institucionalnih i regulatornih uslova.
Đerdap 3 stabilizuje energetski sistem
Govoreći o projektu HE „Đerdap 3“, ministarka je istakla da je reč o jednom od najvažnijih energetskih projekata u regionu. Kako je navela, reverzibilna hidroelektrana ne bi bila samo proizvođač električne energije, već i veliko skladište energije koje može da obezbedi stabilnost elektroenergetskog sistema u uslovima povećanog učešća obnovljivih izvora.
Ona je podsetila da Srbija sa Sjedinjenim Američkim Državama ima strateški sporazum o saradnji u oblasti energetike, koji je stupio na snagu prošle godine i u okviru kojeg je predviđeno predstavljanje projekata od strateškog značaja, među kojima je i „Đerdap 3“.
Ministarka je ukazala i na izazove sa kojima se suočava domaći elektroenergetski sektor zbog postepenog iscrpljivanja rezervi uglja i promena u kvalitetu ovog energenta, ocenjujući da je upravo zbog toga neophodno razvijati nove proizvodne kapacitete i sisteme za skladištenje energije.
M. T.
