U trenutku kada se vode razgovori o budućnosti vlasničke strukture NIS-a, stručnjaci otvaraju pitanje da li Srbija raspolaže instrumentima koji bi omogućili aktivnije učešće države u definisanju dugoročnog modela upravljanja kompanijom.
Analizirajući dosadašnje informacije o pregovorima između ruskih akcionara, MOL-a i države Srbije, Branislav Jorgić ocenjuje da postoji prostor za različite scenarije, ali da nijedan ne može biti sproveden bez jasnog regulatornog i tržišnog okvira.
On navodi da bi jedan od pravaca mogao da bude povećanje državnog vlasništva kroz kupovinu dodatnog paketa akcija.
Istovremeno, ukazuje da su investicioni planovi za naredni period ostali nedovoljno precizirani, uprkos procenama da će rafinerija nastaviti proizvodnju na približno sadašnjem nivou.
Komentarišući javne inicijative pojedinih domaćih privrednika za ulazak u vlasničku strukturu, Jorgić je ocenio da takve ponude nisu delovale dovoljno ozbiljno, ali da je postojala mogućnost formiranja šireg konzorcijuma domaćeg kapitala.
„Imam utisak da je država Srbija pasivna. Mogla je, a možda i jeste, da primeni ‘call’ opciju kojom bi MOL bio obavezan da posle izvesnog vremena proda rafineriju državi na njen zahtev“, rekao je Jorgić.
Pitanje buduće strukture vlasništva u NIS-u, prema njegovoj oceni, neće biti određeno samo cenom i tržišnim interesima, već i strateškim procenama o energetskoj bezbednosti i dugoročnim ekonomskim interesima Srbije.
M. T.
