Izgradnja i modernizacija brze pruge Beograd–Niš ulazi u novu fazu realizacije, a početak građevinskih radova na deonici Stalać–Đunis očekuje se početkom 2027. godine, uz planirani završetak do 2030. Projekat, koji se finansira iz evropskih kredita i grantova, predstavlja jednu od najvećih infrastrukturnih investicija u Srbiji i ključni deo modernizacije železničkog Koridora 10.
Radovi na pruzi Beograd–Niš odvijaju se kroz više faza i deonica, ukupne dužine oko 230 kilometara, a prema trenutnoj dinamici, u različitim fazama implementacije nalaze se Beograd–Velika Plana, Velika Plana–Paraćin i Paraćin–Niš.
Stručnjak za transportnu infrastrukturu iz Regionalnog centra Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Evropska investiciona banka Vesna Rakonjac navodi da je za realizaciju projekta već obezbeđen značajan finansijski paket kroz kombinaciju kredita i bespovratnih sredstava Evropske unije.
Ukupna podrška uključuje oko 1,1 milijardu evra kredita EIB, dodatnih 550 miliona evra kroz Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD), kao i oko 600 miliona evra grantova iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), što ukupno čini jedan od najvećih infrastrukturnih paketa u regionu.
Deonica Stalać–Đunis, dužine oko 20 kilometara, već je u fazi pripreme izvođenja radova, a izvođač je izabran i trenutno radi na tehničkoj dokumentaciji. Ostatak trase između Paraćina i Niša je u fazi pripreme tenderske dokumentacije, dok se raspisivanje tendera očekuje tokom jeseni.
Prema projekcijama, radovi na celokupnoj deonici trebalo bi da traju oko tri godine, a završetak modernizacije pruge Beograd–Niš planiran je okvirno do 2032. godine.
Planirana maksimalna brzina vozova na ovoj pruzi iznosi do 200 kilometara na sat, što bi omogućilo značajno skraćenje putovanja i bolje povezivanje juga Srbije sa glavnim železničkim čvorištem u Beogradu, kao i sa severnim krakom brze pruge ka Subotici.
Pored ovog pravca, EIB pokazuje interesovanje i za finansiranje nastavka pruge ka jugu, od Brestovca do Preševa, kao i modernizaciju barske pruge od Valjeva do Vrbnice. Poseban akcenat stavljen je na tzv. „zelene transportne projekte“, koji podrazumevaju prelazak sa drumskog na železnički i vodni saobraćaj.
U tom kontekstu, EIB već učestvuje u projektima unapređenja plovnosti Save i Dunava, uključujući rekonstrukciju prevodnica i bagerovanje rečnih korita, kao i uklanjanje potopljene nemačke flote kod Prahova, što je projekat od visokog tehničkog i bezbednosnog rizika.
Ukupno posmatrano, EIB je do sada u Srbiji finansirala projekte vredne oko 8,6 milijardi evra, od čega se oko 3,6 milijardi odnosi na transportnu infrastrukturu, što dodatno potvrđuje strateški značaj Srbije u regionalnim infrastrukturnim koridorima.
M. T.
