Brz razvoj veštačke inteligencije otvorio je brojne mogućnosti u obrazovanju, ali i nova pitanja o njenom uticaju na proces učenja. Pojedini stručnjaci upozoravaju da nekritičko prihvatanje odgovora koje nude digitalni sistemi može dovesti do slabljenja analitičkog razmišljanja kod dece i mladih.
Akademik Vladislav Lektorski, predsednik Naučnog saveta za metodologiju veštačke inteligencije i kognitivnih istraživanja pri Ruskoj akademijai nauka, ocenio je da prekomerno oslanjanje na sisteme veštačke inteligencije predstavlja ozbiljan izazov za savremeno obrazovanje.
Prema njegovim rečima, sve veći broj učenika koristi alate poput ChatGPT-a i drugih sistema veštačke inteligencije kako bi brzo došao do odgovora, što može dovesti do smanjenja potrebe za samostalnim promišljanjem i proverom informacija.
Lektorski smatra da je jedan od najvažnijih zadataka obrazovnog sistema da, pored prenošenja znanja, razvija sposobnost kritičkog mišljenja, procene izvora i samostalnog zaključivanja. Kao ilustraciju naveo je upozorenje pojedinih stručnjaka da bi učenici koji nekritički veruju odgovorima veštačke inteligencije mogli prihvatiti i očigledno netačne tvrdnje ukoliko ih sistem predstavi kao tačne.
Stručnjaci širom sveta sve češće ukazuju da veštačka inteligencija može biti veoma koristan alat za učenje, istraživanje i kreativni rad, ali da njena upotreba zahteva razvijanje digitalne pismenosti i sposobnosti provere informacija. Upravo zbog toga se u mnogim obrazovnim sistemima vode rasprave o tome kako tehnologiju integrisati u nastavu, a da ona ne postane zamena za razumevanje gradiva i samostalno razmišljanje.
Sve veća dostupnost naprednih AI alata otvara pitanje gde treba povući granicu između njihove korisne primene i situacija u kojima učenici moraju sami da analiziraju, zaključuju i rešavaju probleme. Mnogi pedagozi smatraju da će budućnost obrazovanja zavisiti upravo od pronalaženja ravnoteže između tehnoloških mogućnosti i razvoja ljudskih kognitivnih veština.
