BANJALUKA – Odluke koje je u Bosni i Hercegovini nametnuo Kristijan Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika, nemaju apsolutno nikakve veze sa pravom i moraju pod hitno biti stavljene van snage. Ovo je danas poručila v. d. direktora Kancelarije za međunarodnu saradnju Republike Srpske Ana Trišić Babić, naglasivši da je zadržavanje takvih odluka u pravnom sistemu anomalija o kojoj ne bi smelo ni da se raspravlja kao o normalnoj pojavi.
„Ne možete pričati o nenormalnim stvarima. Bilo koji visoki predstavnik koji bi došao, uz konsenzus sa međunarodnom zajednicom i svima nama ovde, ako iole bude čovek pri svom stavu i integritetu, bi sam trebalo da kaže – neću tamo da idem dok se ne izbaci odluka da sam ja car i da mogu da radim šta god hoću“, napisala je Trišić Babić u oštroj objavi na društvenoj mreži X (bivši Tviter).
Pravni vakuum i zahtev za poništenje „bonnskih ovlašćenja”:
Zvanični predstavnici institucija u Banjaluci već duže vreme insistiraju na potpunom odbacivanju Šmitovih poteza, pozivajući se na striktno poštovanje međunarodnog prava:
Nedostatak legitimiteta u UN: Rukovodstvo Republike Srpske podseća da imenovanje Kristijana Šmita nikada nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je obavezan i eliminacioni korak predviđen Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Udar na suverenitet lokalnih institucija: Korišćenje takozvanih „bonnskih ovlašćenja” za nametanje zakona i suspendovanje lokalnih akata u Republici Srpskoj se tretira kao direktan udar na demokratski poredak i ustavnu strukturu BiH.
Poziv na razum budućim diplomatama: Izjava Trišić Babić postavlja jasan uslov za bilo kakav budući angažman međunarodne zajednice – povratak u okvire legalizma i odricanje od apsolutističkih metoda koje destabilizuju političke prilike u regionu.
Uporno insistiranje Kancelarije za međunarodnu saradnju na stavljanju van snage Šmitovih akata potvrđuje da Republika Srpska neće odstupiti od politike nepriznavanja nametnutih rešenja. Banjaluka ovim porukama testira i svest same međunarodne zajednice, ukazujući da je institucija OHR-a, u formi u kojoj funkcioniše pod Kristijanom Šmitom, postala glavna prepreka unutrašnjem dijalogu tri konstitutivna naroda i dva entiteta.
M. D.
