Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je prilikom predstavljanja majskog Izveštaja o inflaciji da centralna banka očekuje da će inflacija tokom ove godine ostati u okviru ciljanog koridora od tri plus-minus 1,5 odsto, ali uz nešto viši prosečan nivo nego što je ranije procenjeno.
Prema novoj projekciji NBS, prosečna inflacija u 2026. godini iznosiće oko 3,6 odsto, dok je u prethodnoj prognozi očekivano 3,3 procenta.
Istovremeno, centralna banka revidirala je projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije sa 3,5 na 3 odsto, navodeći da su glavni razlozi pogoršanje globalnih ekonomskih uslova, rast cena energenata i povećane geopolitičke tenzije.
Govoreći o uzrocima promenjenih projekcija, Jorgovanka Tabaković istakla je da ratna dešavanja na Bliskom istoku utiču na rast cena nafte i drugih sirovina, što se direktno odražava na troškove proizvodnje, transporta i života stanovništva širom sveta.
Kako je navela, više cene energenata ne utiču samo na gorivo i grejanje, već i na rast cena hrane, industrijskih proizvoda i usluga, što dodatno komplikuje borbu protiv inflacije.
NBS procenjuje da bi inflacija krajem ove i početkom naredne godine mogla privremeno da pređe gornju granicu ciljanog koridora, pre svega zbog rasta cena nafte i efekta niske baze iz prethodne godine, kada su u Srbiji bile ograničene trgovačke marže za određene proizvode.
Prema projekcijama centralne banke, inflacija bi tokom 2027. godine trebalo postepeno da usporava i vrati se stabilno u granice cilja.
Uz slabiji rast u 2026, NBS je korigovala naniže i očekivanja za 2027. godinu, pa sada procenjuje da će privredni rast iznositi 4,5 odsto, umesto ranije projektovanih pet procenata.
Ekonomisti ocenjuju da Srbija i dalje održava relativno stabilne makroekonomske pokazatelje u poređenju sa pojedinim evropskim zemljama, ali upozoravaju da će dalji tok inflacije zavisiti pre svega od kretanja cena energenata, spoljne trgovine i stabilnosti međunarodnih tržišta.
Podaci Republički zavod za statistiku pokazuju da je međugodišnja inflacija u aprilu porasla na 3,3 odsto, u odnosu na 2,8 procenata iz marta, dok su potrošačke cene na mesečnom nivou povećane za 0,8 odsto.
Na predstavljanju izveštaja prisustvovala je i Jagoda Lazarević, a iz NBS je poručeno da će centralna banka nastaviti da vodi opreznu monetarnu politiku kako bi očuvala stabilnost kursa, finansijskog sistema i kupovne moći građana.
Finansijska tržišta trenutno pažljivo prate odluke centralnih banaka širom sveta, posebno zbog rasta cena nafte, promena kamatnih stopa u SAD i Evropskoj uniji i strahova od usporavanja globalne ekonomije.
M. T.