Na svečanoj akademiji povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta istaknuto je da antisemitizam nije nestao ni osam decenija nakon Drugog svetskog rata, kao i da mesta stradanja poput Starog sajmišta predstavljaju moralne orijentire i opomenu protiv ponavljanja istorijskih tragedija.
U Memorijalnom centru „Staro sajmište“ u Beogradu održana je Svečana akademija povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, uz poruke da je očuvanje kulture sećanja važan deo borbe protiv antisemitizma, mržnje i istorijskog revizionizma.
Predsednik B’nei B’rit lože „Srbija“ Jovan Elazar istakao je da Dan sećanja na žrtve Holokausta nije samo istorijski datum, već i moralna obaveza prema budućnosti. On je upozorio da Holokaust nije počeo logorima i gasnim komorama, već predrasudama, teorijama zavere, govorom mržnje i ravnodušnošću prema drugima.
Elazar je naveo da antisemitizam ni danas nije iskorenjen i da se širom sveta beleži njegov porast kroz skrnavljenje grobalja i sinagoga, napade, govor mržnje i različite oblike dehumanizacije. Kako je rekao, društvo koje dozvoli širenje antisemitizma istovremeno otvara prostor i za druge oblike netrpeljivosti i isključivosti.
Član Gradskog veća Grada Beograda Miljan Damjanović rekao je da Beograd ostaje posvećen očuvanju kulture sećanja na Srbe, Jevreje, Rome i druge narode stradale tokom nacističke okupacije. On je istakao da su odnosi Srbije i Izraela zasnovani na zajedničkom istorijskom iskustvu i negovanju antifašističkih vrednosti.
Damjanović je podsetio i na značaj zakona o restituciji jevrejske imovine bez naslednika, usvojenog 2016. godine, ocenivši da predstavlja jedinstven primer institucionalnog odnosa prema očuvanju istorijske pravde.
Predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks rekao je da je tokom Holokausta više od 12.000 Jevreja iz Beograda i Banata osuđeno na smrt samo zbog svog porekla. On je naglasio da su nestankom jevrejske zajednice zauvek promenjeni identitet i duh Beograda i drugih gradova u Srbiji.
Direktorka Memorijalnog centra „Staro sajmište“ Krinka Vidaković Petrov ocenila je da kultura sećanja podrazumeva aktivno suočavanje sa prošlošću i očuvanje istorijskih činjenica od zaborava i revizionizma. Ona je podsetila da je Beograd bio jedina evropska prestonica sa četiri nacistička logora i da je Srbija među prvim teritorijama koje je nacistička uprava proglasila „zemljom bez Jevreja“.
Tokom Holokausta na teritoriji Beograda stradalo je više od 11.000 Jevreja iz Beograda, Banata, centralne i južne Srbije, kao i jevrejskih izbeglica iz Austrije i tadašnje Čehoslovačke. Početkom decembra 1941. godine na Starom sajmištu formiran je Jevrejski logor Zemun, u kojem je bilo zatvoreno više od 6.000 žena i dece, koji su ubijeni do maja 1942. godine.