Srpski vaterpolo se nalazi pred najvećim izazovom od osamostaljenja države, pošto je unutrašnji sukob u Vaterpolo savezu Srbije rezultirao povlačenjem jedanaestorice reprezentativaca i ostavkom selektora.
U istoriji vaterpola na ovim prostorima bilo je trzavica, ali nikada oštrica sukoba nije bila ovako uperena u samu srž državnog tima. Izbor selektora oduvek je bio najvažniji zadatak Saveza, a rad Uroša Stevanovića, koji je nastavio stopama Savića i Udovičića, doneo je kontinuitet rezultata. Njegova ostavka i potonji bojkot igrača ukazuju na duboko nepoverenje u viziju koju zastupa predsednik Slobodan Soro. Činjenica da su igrači poput Save Ranđelovića i Nikole Dedovića, koji su sinonim za profesionalizam, odlučili da istupe javno, govori o ozbiljnosti situacije.
Baza igrača u Srbiji je mala i krhka. Ako se iz te baze izuzme 11 najboljih, ostaju samo konture tima. Iako u domaćem prvenstvu, u klubovima poput Radničkog, Šapca, Crvene zvezde i Partizana, postoji plejada talentovanih momaka kao što su Gajić, Danković ili Repanović, oni u ovom trenutku nemaju iskustvo ni autoritet da zamene olimpijske šampione. Posebno zabrinjava podela koja se oseća kroz klub Novi Beograd, gde su igrači pod velikim pritiskom da se ne pridruže bojkotu. Vaterpolo je sport baziran na poverenju i dugogodišnjem zajedničkom radu. Ukoliko se zahtevi zlatnih vaterpolista ne uvaže, Srbija rizikuje da od svetske sile postane tek prosečan učesnik velikih takmičenja. Prvo naredno okupljanje biće bolno suočavanje sa realnošću – reprezentacija, u svom punom sjaju i snazi, trenutno ne postoji.
Izvor: Postinfo
M.M.