Republički geodetski zavod predstavio je u Kruševcu digitalni projekat „Pametna parcela“, koji građanima i investitorima omogućava brži pristup ključnim informacijama o zemljištu i planskoj dokumentaciji.
Projekat „Pametna parcela“, digitalna platforma koja integriše podatke o zemljištu, planskoj dokumentaciji i uslovima gradnje, predstavljen je u Kruševcu kao deo šire digitalizacije javne uprave i unapređenja investicionog ambijenta u Srbiji.
Republički geodetski zavod navodi da platforma omogućava građanima, investitorima i privredi da na jednom mestu dobiju ključne informacije o parcelama, nadležnim institucijama i urbanističkim planovima, čime se smanjuje potreba za višestrukim administrativnim procedurama.
Direktor RGZ-a Borko Drašković istakao je da cilj projekta nije samo tehnološka modernizacija, već unapređenje efikasnosti administracije i smanjenje troškova za korisnike.
„Pametna parcela nije tehnologija radi tehnologije, već alat koji treba da skrati procedure, poveća dostupnost podataka i ubrza donošenje odluka“, naveo je Drašković.
Platforma objedinjuje više od 300 različitih geoprostornih slojeva podataka i razvijena je u saradnji sa međunarodnim partnerima, uključujući švedsku nacionalnu geodetsku instituciju Lantmäteriet, uz podršku Vlade Švedske.
U projekat je uključeno više od 75 lokalnih samouprava u Srbiji, koje postepeno unose plansku dokumentaciju u sistem, sa ciljem standardizacije i digitalizacije urbanističkih procedura.
Predstavnici lokalne samouprave u Kruševcu ocenjuju da digitalni sistem već doprinosi većoj transparentnosti i lakšem pristupu podacima za investitore i građane.
Zamenica gradonačelnika Kruševca Snežana Radojković istakla je da je grad među prvima ušao u projekat i postao primer dobre prakse za druge opštine.
„Kroz saradnju sa RGZ-om unapredili smo dostupnost planskih podataka i ubrzali procese koji su ranije trajali znatno duže“, navela je Radojkovićeva.
Iz RGZ-a poručuju da je dugoročni cilj da „Pametna parcela“ postane standard u upravljanju prostorom u Srbiji, što bi trebalo da doprinese bržem izdavanju dozvola, većoj predvidivosti za investitore i efikasnijem korišćenju zemljišta u skladu sa evropskim i UN standardima.