Milan Kolarević, levo krilo Vojvodine, bio je centralna figura trijumfa nad Radnikom, čime je ponovo skrenuo pažnju na svoj neosporni talenat, ali i otvorio polemiku o kontinuitetu igara koji mu nedostaje da postane lider tima.
Stručna javnost odavno je markirala Kolarevića kao jednog od najtalentovanijih bočnih napadača u domaćem prvenstvu. Njegov put od Voždovca, preko epizode u Kabelu, do dresa novosadskih crveno-belih, obeležen je periodima izuzetne produktivnosti i neshvatljivih pauza. Podaci kažu da je igrač koji je prošle sezone obećavao mnogo, ove jeseni ponovo krenuo silovito, da bi prolećni deo sezone proveo u svojevrsnoj igračkoj hibernaciji. Ipak, partija u 34. kolu pokazala je da klasa nije trajno nestala, već je samo čekala pravi trenutak da se ispolji.
Pogodak sa distance i lakoća kojom izbacuje čuvare iz igre govore o igraču koji ima “ono nešto”. Vojvodina je u Surdulici dobila meč na individualni kvalitet, a upravo je Kolarević bio taj koji je prelomio tas na vagu. Ocena osam od izveštača sa lica mesta najbolje oslikava njegov uticaj na teren. Ipak, za dublju analizu ostaje činjenica da igrač njegovih karakteristika ne sme sebi da dopusti dvomesečne pauze u statističkim kolonama. Šest golova u sezoni je solidan učinak, ali s obzirom na to sa kakvom lakoćom Milan rešava najkomplikovanije situacije, očekivanja stručnog štaba i navijača su opravdano veća. Da bi napravio korak ka ozbiljnim evropskim ligama, Kolarević će morati da pronađe formulu po kojoj će njegova magija postati standardna oprema svakog vikenda.
Izvor: Postinfo
M.M.