Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeremiju, jednog od velikih starozavetnih proroka, koga narodna tradicija povezuje sa zaštitom od zmija i drugih gmizavaca. Uz ovaj praznik vekovima se prenose brojni običaji i verovanja koji su sačuvani u mnogim krajevima Srbije.
Sveti prorok Jeremija rođen je nedaleko od Jerusalima, oko šest vekova pre Hrista, a svoju proročku službu započeo je veoma mlad, već u 15. godini života.
Prema crkvenom predanju, prorokovao je o stradanju Isusa Hrista i upozoravao na propast Judejskog carstva zbog udaljavanja naroda od vere.
Zbog svojih proročanstava često je bio proganjan, zatvaran i u nemilosti tadašnjih vlasti, ali je među vernicima uživao veliko poštovanje.
Predanje kaže da je poslednje godine života proveo u Misiru, gde je stradao nakon što je prorokovao propast paganskih idola.
Mošti prenete u Aleksandriju
Prema crkvenim zapisima, mnogo godina nakon njegove smrti grob proroka Jeremije posetio je Aleksandar Makedonski, koji je potom njegove mošti preneo u Aleksandriju.
Mesto gde su mošti čuvane vekovima je smatrano svetim i poštovanim među vernicima.
Verovanja o zaštiti od zmija
U narodnoj tradiciji Sveti Jeremija smatra se zaštitnikom od zmija otrovnica.
U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se rano ujutru lupa u tiganj ili metalne predmete uz izgovaranje posebnih reči kojima se, prema verovanju, zmije teraju od kuće i polja.
Verovalo se da dokle dopire zvuk lupanja, zmije neće prilaziti domaćinstvu.
Šta se prema običajima ne radi na Jeremijindan
Za ovaj praznik vezuju se i brojna narodna pravila i zabrane.
Prema starim verovanjima, na Jeremijindan se ne otvaraju britve, ne radi se iglom i koncem, a u nekim krajevima smatra se da tog dana ne treba ni češljati kosu kako se „ne bi prizivale zmije“.
Takođe, verovalo se da ne treba ostavljati odvezane pertle ili konce za sobom, kako se tokom godine ne bi „vukle zmije“ oko kuće i ukućana.
M. T.