Divlji papagaji u Sidneju koriste socijalno učenje kako bi procenili da li je nova hrana bezbedna, što im pomaže da se uspešno prilagode životu u urbanim sredinama.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu PLOS Biology pokazuje da divlji papagaji sa sumpornom krunom u urbanim delovima Australije uče šta da jedu posmatrajući ponašanje drugih jedinki.
Studija je obuhvatila više od 700 ptica u pet kolonija u Sidneju i otkrila da papagaji znatno brže prihvataju nepoznatu hranu kada vide druge kako je konzumiraju. U kolonijama gde nije bilo „predvodnika“, pojedinim jedinkama bilo je potrebno i nekoliko dana da se same odvaže da probaju novu vrstu hrane.
U nekim slučajevima, nakon što bi jedna ptica započela sa ishranom, desetine drugih su u roku od nekoliko minuta sledile njen primer, što ukazuje na snažan uticaj grupnog ponašanja.
Naučnici ističu da su mlađi papagaji skloniji da prate većinu, dok su starije jedinke opreznije i češće se oslanjaju na ponašanje poznatih jedinki iz svoje okoline.
Ovakav oblik socijalnog učenja ima važnu ulogu u smanjenju rizika, jer omogućava životinjama da izbegnu potencijalno opasnu hranu koja može biti otrovna ili zaražena parazitima.
Slični obrasci ponašanja ranije su zabeleženi i kod drugih vrsta, poput vrana i čavki, kao i u laboratorijskim uslovima kod pacova, što ukazuje na širu rasprostranjenost ovog mehanizma u životinjskom svetu.
Prema zaključku istraživača, sposobnost učenja kroz posmatranje značajno doprinosi prilagodljivosti papagaja, naročito u promenljivim urbanim okruženjima gde se izvori hrane stalno menjaju.
M. T.
