Treći uzastopni poraz od Crvene zvezde u finalima Kupa ostaviće dubok ožiljak na identitetu ove generacije Vojvodine, koja na stadionu „Lagator“ nije uspela da materijalizuje jedan od svojih najboljih intervala igre u sezoni.
Posmatrajući retrospektivu finalnog susreta, nemoguće je oteti se utisku da je Vojvodina samu sebe pobedila onoliko koliko ju je pobedio i rival. Prvih 45 minuta predstavljalo je model kako bi „Stara dama“ trebalo da izgleda u velikim mečevima – organizovano, čvrsto i opasno. Međutim, drugo poluvreme je donelo neshvatljiv pad koji se ne može opravdati samo korigovanjem igre protivnika. Neshvatljivo povlačenje i potpuni nestanak veznog reda dozvolili su Zvezdi inicijativu koju tim takvog renomea ne propušta. Strategija koja se oslanjala isključivo na odbranu rezultata pokazala se kao kobna greška stručnog štaba.
Najteže od svega pada spoznaja da je Vojvodina decenijsku priliku isustila u momentu kada je držala sve poluge u svojim rukama. Pitanje izmena, naročito iscrpljenog Njegoša Petrovića, kao i uvođenje krila u jeku odbrane gola prednosti, ostaće predmet debata u fudbalskim krugovima. Fudbal se ne igra na trenutke, već na rezultat koji se kuje svih 90 minuta, a Vojvodina je sinoć platila visoku kamatu na nedostatak plana u drugom poluvremenu. Za iskorak iznad nivoa na kojem se klub trenutno nalazi, biće potrebno mnogo više od motivacije – biće potrebna mentalna čvrstina i tim sposoban da leti i kada su krila najteža.
Izvor: Postinfo
M.M.
